Iako zakon deklarativno prepoznaje ravnopravnost, realnost na terenu pokazuje da je put žene do vlasništva nad porodičnim domaćinstvom popločan duboko ukorenjenim običajnim pravom, patrijarhalnim očekivanjima i ekonomskom nesigurnošću. Pitanje imovine nije samo pitanje krova nad glavom; to je pitanje moći, sigurnosti i prava na izbor. Bez imovine na svoje ime, žena ostaje "nevidljivi suvlasnik" sopstvenog života, često lišena mogućnosti da donosi ključne odluke ili da se zaštiti u kriznim situacijama.

Uprkos tome što porodični zakoni u modernim državama jasno definišu da je sve što je stečeno u braku zajednička imovina, praksa često demantuje slovo zakona. Statistički podaci ukazuju na poražavajuću činjenicu, da su žene vlasnice malog procenta nepokretnosti, posebno u ruralnim područjima. Glavni krivac za ovakvo stanje je običajno pravo, koje često nadvladava zakonske okvire. Tradicija po kojoj se muški naslednici favorizuju prilikom podele porodičnog imanja i dalje je snažno prisutna. Devojčice se od malih nogu vaspitavaju da će "otići u tuđu kuću", čime se opravdava njihovo odricanje od nasledstva u korist braće. Ovo odricanje, često predstavljeno kao čin ljubavi i očuvanja porodice, zapravo je prvi korak ka trajnoj ekonomskoj ranjivosti.

Kada žena ne poseduje imovinu uknjiženu na svoje ime, njena preduzetnička i ekonomska moć je mala. Bez nepokretnosti koju može ponuditi kao zalog, ženi je drastično otežan pristup bankarskim kreditima. To znači da mnoge sjajne poslovne ideje nikada ne ugledaju svetlost dana jer njihove autorke nemaju imovinu, nad kojom bi hipoteka garantovala dobijanje kredita.

Takođe, u slučaju razvoda ili smrti supružnika, žene bez upisanog vlasništva suočavaju se sa dugotrajnim i iscrpljujućim sudskim procesima kako bi dokazale svoj doprinos u sticanju imovine. Taj doprinos je često nevidljiv. To su godine neplaćenog rada u kući, brige o deci i starijima, koje sistem i društvo i dalje nedovoljno vrednuju.

Pitanje vlasništva postaje pitanje života i smrti kada je u pitanju porodično nasilje. Ekonomska zavisnost je jedan od najčešćih razloga zbog kojih žene ostaju u nasilnim vezama. Dom koji se vodi na supruga ili njegove roditelje postaje kavez iz kojeg je nemoguće izaći bez osnovnih sredstava za život.Vlasništvo nad delom kuće, ili stana, ženi pruža neophodan manevarski prostor. Ono joj daje sigurnost da, ukoliko dođe do najgoreg, ona i njena deca imaju gde da ostanu, ili poseduju deo imovine koju mogu podeliti kako bi započeli novi život.

Ipak, poslednjih godina primetan je napor države i nevladinih organizacija da promene ovu sliku. Uvođenje obaveznog upisa oba supružnika u katastar prilikom kupovine nepokretnosti u toku braka jedan je od ključnih koraka ka formalnoj ravnopravnosti. Međutim, zakoni su samo polovina bitke. Druga polovina se vodi u svesti građana. Kampanje koje ohrabruju devojke da se ne odriču nasledstva i edukacija o važnosti predbračnih ugovora ili jasnog definisanja vlasničkih odnosa polako daju rezultate.

Da bismo postali društvo u kojem je žena istinski ravnopravna, vlasništvo nad porodičnim domaćinstvom mora prestati da bude tabu tema. To podrazumeva edukaciju i informisanje žena o njihovim zakonskim pravima od najranije mladosti. Neophodna je i podrška ženskom preduzetništvu kroz posebne fondove koji ne zahtevaju isključivo nepokretnu imovinu kao zalog, u čemuje naša država pokazala zavidne rezultate.

Jedan od ključnih momenata je brže i efikasnije rešavanje sporova koji se tiču podele bračne tekovine, jer vlasnički list sa ženskim imenom nije samo dokument, to je deklaracija o nezavisnosti. To je priznanje da je njen rad, bilo u kancelariji ili u kuhinji, podjednako vredan i da joj pripada pravo na sigurnost koju krov nad glavom pruža.

Tek kada žene postanu vlasnice svojih domova u istoj meri kao i muškarci, moći ćemo da kažemo da je temelje naše zajedničke kuće postavila pravda, a ne samo tradicija.

Ipak, pomaci su očiti. Pod uticajem digitalizacije, žene preduzetnice u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini postaju ključni stub stabilnosti i inovacija. Tokom 2025. godine, institucije poput Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam i Fonda za razvoj usmerile su značajna sredstva ka ženama. Ova podrška obezbeđuje najveći deo vrednosti za nabavku mašina i računarske opreme aa neki od njih i povoljne kredite sa kamatom od svega 1,5% do 2,5%.

Novi Sad, kao administrativni i IT centar, prednjači po broju firmi u vlasništvu žena. Čak 30,7% preduzeća kojima upravljaju žene predstavlja porodični biznis, gde je akcenat stavljn na dugoročnu održivost umesto na brzi profit. U sektoru usluga, pored oblasti nege i lepote, konsaltinga i edukacije, u 2025. godini se beleži pravi "bum" u digitalnom preduzetništvu. Preduzetnice sve više koriste subvencije za razvoj sopstvenih softverskih rešenja i e-komerc platformi, što im omogućava izlazak na globalno tržište.

Žensko preduzetništvo u Vojvodini u 2026. godini više neće biti pitanje jednakosti, već ekonomski imperativ. Sa učešćem od skoro 28% u ukupnom poslovnom prihodu preduzetničkog sektora, žene dokazuju da je stabilan ekonomski rast Vojvodine neodvojiv od njihove kreativnosti i poslovne hrabrosti.

Kalitera: Tamo gde mašta dobija svoj najlepši oblik

U Rumenci, skrivena od gradske buke, ali nadaleko poznata po svojoj kreativnoj energiji, nalazi se „Kalitera“ – mesto gde se obični predmeti pretvaraju u umrtnost. Na čelu ove radionice, koja je mnogo više od obične firme za proizvodnju dekoracija, stoji Mirjana Novaković, preduzetnica čija vizija i vešte ruke donose radost u domove širom Srbije.

„Kalitera“ (što na grčkom znači bolje ili najbolje) savršeno opisuje filozofiju kojom se Mirjana vodi: uvek pružiti bolje, lepše i kvalitetnije rešenje. Bilo da je reč o personalizovanim poklonima, unikatnim dekorativnim predmetima, maštovitim dečijim lampama ili brendiranom promotivnom materijalu, svaki proizvod koji izađe iz ove radionice nosi pečat autentičnosti. Ona razume da poklon nije samo predmet, već poruka pažnje i ljubavi. Njena sposobnost da sasluša želje klijenata i pretoči ih u konkretan dizajn – bilo da je to nalepnica za dečiju sobu koja će probuditi maštu mališana ili elegantan poslovni poklon koji ostavlja snažan utisak – čini je nezamenljivim partnerom u kreiranju lepih trenutaka.

Kroz svoj rad, Mirjana Novaković pokazuje da preduzetništvo nije samo biznis, već umetnost stvaranja vrednosti. Njena posvećenost kvalitetu, stalno uvođenje novih ideja i toplina kojom zrači njen brend, čine „Kaliteru“ ponosom Rumenke i primerom kako se predan rad i ljubav prema onome što radite uvek isplate.

Za sve one koji traže originalnost i vrhunsku izradu, „Kalitera“ i Mirjana su dokaz da se najlepše stvari stvaraju srcem.

Projekat "Prvi koraci" sufinansiran je sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama AP Vojvodine. Stavovi izneti u podražanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.