Trenutno se finansiranje ženskog preduzetništva u Srbiji često svodi na povremene konkurse države ili donatorske projekte. U EU, to postaje sistemska obaveza finansijskih institucija koje žele da koriste evropski novac. Pristup tržištu od 450 miliona potrošača je mantra koju često čujemo, ali za žensko preduzetništvo ona ima specifičnu težinu. Ženski biznisi u Srbiji su često fokusirani na usluge, kreativne industrije, organsku proizvodnju i tekstil – sektore koji su u EU visoko cenjeni. Ulazak u EU znači ukidanje carina i, što je važnije, necarinskih barijera (sertifikati, fitosanitarne kontrole na granici). Ova razlika u perspektivi nije samo geografska; ona je sistemska. Dok Srbija stoji u čekaonici Evropske unije, jedna od najvitalnijih, a najmanje iskorišćenih ekonomskih grupa, žene preduzetnice, gleda ka Briselu ne samo kao na politički cilj, već kao na egzistencijalnu poslovnu šansu. Ulazak Srbije u EU mogao bi da bude katalizator koji će "ženski biznis" prevesti iz zone preživljavanja u zonu sistemskog razvoja.

EU ima snažan mehanizam zaštite tradicionalnih proizvoda. Srpske preduzetnice koje proizvode autentičnu hranu ili rukotvorine mogle bi, uz EU oznake kvaliteta, da svoje proizvode prodaju u delikatesnim radnjama u Parizu ili Berlinu po premium cenama, umesto da se takmiče cenom na lokalnom tržištu.  

Žena koja dizajnira softver ili pruža konsultantske usluge iz Novog Sada, može bez birokratskih peripetija fakturisati klijentu u Madridu, kao da je u Nišu. Srbija je napravila pomake, ali preduzetnice i dalje imaju nepovoljniji tretman tokom porodiljskog odsustva u odnosu na zaposlene žene. Usklađivanje sa *EU Direktivom o ravnoteži između poslovnog i privatnog života* (Work-Life Balance Directive) nametnuće obavezu državi da izjednači prava, uvede neprenosivo pravo na odsustvo za očeve (što indirektno pomaže ženama da se brže vrate poslu) i osigura fleksibilnije radno vreme.

Ulazak u EU ne rešava ove probleme magičnim štapićem, ali donosi alate koji su se u drugim zemljama članicama pokazali kao efikasni razbijači ovih barijera. Jedan od najkonkretnijih benefita članstva u EU je pristup strukturnim i investicionim fondovima koji su drastično veći od pretpristupnih (IPA) fondova. Za preduzetnice u tehnološkom sektoru, EU nudi grantove koji favorizuju timove sa ženskim liderima. Trenutno, srpske firme mogu učestvovati, ali kao punopravna članica, Srbija bi imala glas u kreiranju prioriteta.

Ipak, postoje ozbiljni rizici kojih preduzetnice moraju biti svesne. Otvaranje granica olakšava ne samo izvoz robe, već i izvoz ljudi. Visokoobrazovane žene preduzetnice mogu odlučiti da presele svoje biznise u zemlje sa stabilnijim poreskim sistemom, Irska), ostavljajući Srbiju praznom.

Ukidanje barijera znači da će i velike evropske kompanije lakše ulaziti na srpsko tržište. Mala preduzeća u vlasništvu žena, ako ne budu inovativna, mogu biti "pojedena" od strane efikasnijih EU korporacija. Pristup EU fondovima zahteva ogromno administrativno znanje. Postoji rizik da sredstva povuku samo velike firme sa timovima konsultanata, dok male preduzetnice ostanu uskraćene. Žene su nedovoljno iskorišćen resurs u Srbiji, a EU nudi najefikasniju "mašineriju" za aktivaciju tog resursa. To je šansa generacije.

Ipak, brz razvoj tehnologije i sve veći zahtevi tržišta, posebno kada govorimo o nastupu na evropskom tržištu, uslovljavaju konstantan rad pod pritiskom, što izaziva konstantni stres, a naše društvo još uvek nije u dovoljnoj meri spremno da prihvati potrebu za relaksacijom psihe. Danas, kada je briga o mentalnom zdravlju postala imperativ, malo je stručnjaka koji uspevaju da spoje visoku profesionalnost sa toplinom i neposrednošću koja "leči" već pri prvom kontaktu. Jelena Vujačić, psihoterapeutkinja, jedno je od onih imena koja se u svetu psihoterapije izgovaraju sa poštovanjem i poverenjem. Kroz svoj dugogodišnji rad, Jelena se profilisala ne samo kao terapeut, već kao saveznik na putu ličnog razvoja, pomažući klijentima da razumeju najkompleksnije delove sebe. Od nedavno, Jelena je i preduzetnica

Kao psiholog i psihoterapeut, Jelena Vujačić demistifikuje ljudsko ponašanje, čineći ga razumljivim. Ono što njen rad čini posebnim je fokus na promeni životnog scenarija. Jelena polazi od uverenja da mnoge odluke donosimo nesvesno još u detinjstvu, ali da kao odrasli imamo moć da te odluke preispitamo i promenimo. Kroz rad sa njom, klijenti uče kako da izađu iz začaranih krugova ponavljajućih obrazaca, loših odnosa i unutrašnjih konflikata. Jelena je veliki zagovornik emocionalne pismenosti. U društvu koje nas često uči da potiskujemo emocije, njen rad ohrabruje ljude da prepoznaju šta osećaju, zašto to osećaju i kako da tim emocijama upravljaju na zdrav način.

Osim direktnog rada sa klijentima, Jelena Vujačić daje ogroman doprinos destigmatizaciji psihoterapije u našem regionu. Svojim javnim nastupima i edukativnim sadržajem ona skida veo misterije sa terapijskog procesa. Ona ne nudi "čarobne štapiće" niti brza rešenja, već nudi nešto mnogo vrednije – alate za samostalno koračanje kroz život.

Njena poruka je uvek afirmativna i osnažujuća: Promena je moguća.

Jelena Vujačić je dokaz da psihoterapija nije samo lečenje duše, već umetnost življenja. Za sve one koji traže put ka svojoj autentičnoj verziji, susret sa njenim radom često predstavlja onu ključnu prekretnicu – trenutak kada prestajemo da živimo po tuđim očekivanjima i počinjemo da živimo svoju istinu.

Projekat "Prvi koraci" sufinansiran je sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama AP Vojvodine. Stavovi izneti u podražanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.