Iako se institucionalni okvir u Vojvodini i Srbiji značajno popravio, preduzetnice se i dalje susreću sa nizom barijera koje su često specifične upravo za žensko preduzetništvo. One se kreću od ekonomskih faktora do duboko ukorenjenih društvenih obrazaca.

Mnoge žene u Srbiji i dalje ne poseduju imovinu na svoje ime, što direktno utiče na njihovu sposobnost da podignu bankarske kredite jer nemaju šta da ponude kao obezbeđenje (hipoteku). Banke žensko preduzetništvo često percipiraju kao "rizičnije" ako su u pitanju uslužne delatnosti sa niskim početnim kapitalom. Zbog toga, žene se češće oslanjaju na sopstvenu ušteđevinu ili pozajmice od porodice, što ograničava brzinu rasta biznisa.

Neusklađenost poslovnog i privatnog života je takođe važan ograničavajući momenat. Žene i dalje snose najveći teret neplaćenog kućnog rada, brige o deci i starijim članovima porodice, a nedovoljan broj mesta u vrtićima ili neadekvatno radno vreme istih otežava majkama-preduzetnicama da se potpuno posvete poslu. Dok preduzetnik može da radi "24/7", preduzetnica često mora da balansira između radnog dana u firmi i "druge smene" kod kuće.

Nedostatak umrežavanja je još jedan razlog slabe razvijenosti tržišta za žensko preduzetništvo. Muškarci često imaju razvijenije neformalne mreže koje im pomažu u sklapanju poslova, dobijanju informacija o tenderima ili preporukama. Doduše, razvoj ženskih udruženja i digitalnog okruženja, posebno društvenih mreža umanjuje ovaj jaz.

Postoji manjak vidljivih ženskih uzora u tradicionalno "muškim" industrijama kakve su građevinarstvo ili teške industrije, što može delovati obeshrabrujuće na početku, a mediji ne poklanjaju dovoljno pažnje takvim primerima.

Iako digitalizacija pomaže, administrativni lavirinti su i dalje kompleksni, a mnoge žene startuju biznis iz hobija ili nužde i nemaju uvek pristup adekvatnim pravnim i knjigovodstvenim savetima u ranoj fazi. Poatoji i strah od inspekcija i kazni često je veći kod žena, što ih ponekad sprečava da uđu u formalne tokove poslvanja, da registruju firmu. Pored toga, u većoj mei i dalje vlada mišljenje da su žene "bolje u izvršnim ulogama nego u upravljačkim", a prilikom pregovora sa dobavljačima ili investitorima, žene se ponekad suočavaju sa manjkom poverenja u njihovu stručnost, posebno ako su mlade, ili ako posluju u tehničkim oblastima.

Butik „Jonana“: Mesto gde se moda susreće sa osmehom

Kada se u Novom Bečeju pomene kupovina koja je više od obične razmene novca za robu, jedno ime je neizbežno – Butik „Jonana“. Smešten u centru grada, u ulici Maršala Tita, ovaj butik nije samo prodavnica odeće;. To je modna oaza koja već više od deceniju i po oblači sugrađane sa stilom i pažnjom.

Duša ovog butika je njegova vlasnica, Mirjana Kresoja. Od kada je otvorila vrata „Jonane“ 2009. godine, Mirjana je pokazala šta znači biti prava preduzetnica sa srcem. Njen pristup nije trgovački, već komšijski i prijateljski. Ona je ta koja zna šta vam najbolje stoji i pre nego što sami to shvatite, i koja će vas uvek dočekati sa toplom rečju, bilo da kupujete sitnicu ili obnavljate garderobu. Njena energija i posvećenost pretvorili su „Jonanu“ u mesto gde se kupci ne vraćaju samo zbog kvalitetne odeće, već zbog osećaja dobrodošlice koji Mirjana nesebično pruža svakog dana.

Butik „Jonana“ je poznat po tome što nudi ponešto za svakoga. Bilo da tražite savršen komad za svečanu priliku, udobnu svakodnevnu odeću ili kvalitetne stvari za najmlađe, ovde je izbor uvek pažljivo odabran. Mirjana ima istančan ukus i trudi se da njene police uvek nude moderan, ali i nosiv dizajn koji prati potrebe njenih sugrađana. Posebnu draž daje i činjenica da je ovo porodični posao sa dugom tradicijom (poznat i kao foto-studio), što govori o stabilnosti i poverenju koje su izgradili tokom godina. U vremenu kada se sve menja, „Jonana“ ostaje konstanta kvaliteta. Butik „Jonana“ je dokaz da mali, lokalni biznisi čine dušu jednog grada. Zahvaljujući Mirjani, Novi Bečej ima kutak koji odiše toplinom, stilom i profesionalnošću.

Projekat "Prvi koraci" sufinansiran je sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama AP Vojvodine. Stavovi izneti u podražanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.