Svetski dan borbe protiv hepatitisa obeležava se 28. jula, sa ciljem podizanja svesti o značaju prevencije, ranog otkrivanja i lečenja ove bolesti. Datum je izabran u čast rođenja nobelovca profesora Baruka Blumberga, naučnika koji je otkrio virus hepatitisa B i razvio prvu vakcinu protiv ove bolesti. Virusni hepatitisi predstavljaju ozbiljan globalni zdravstveni problem, a posebno se izdvajaju hepatitis B i C, koji mogu dovesti do teških oštećenja jetre.
- Kada govorimo o Severnobačkom okrugu, prema podacima za 2025. godinu, registrovano je sedam osoba koje su imale neki oblik virusnog hepatitisa. Ovakve vrednosti su uobičajene za naš okrug, jer se na godišnjem nivou evidentira između pet i deset osoba sa hroničnom hepatitis infekcijom - izjavio je dr. Nebojša Bohucki, epidemiolog.
Virusni hepatitisi, kojih ima ukupno pet tipova, mogu se podeliti u dve velike grupe. Prvu grupu čine infekcije koje se prenose fekalno-oralnim putem, odnosno preko kontaminirane vode i hrane, kao i nedovoljnom higijenom ruku. Na ovaj način najčešće se prenose hepatitis A i E. Drugu grupu čine hepatitis B, C i D, koji se prenose putem krvi, nesterilnih medicinskih i paramedicinskih instrumenata, kao i korišćenjem zajedničkog pribora kod osoba koje koriste intravenske droge.
- Ovo je veoma važno razumeti kako bismo znali na koji način možemo da se zaštitimo, odnosno kako da sprovodimo prevenciju ovih infekcija. Kada je reč o hepatitisu A i E, koji se prenose fekalno-oralnim putem, najvažnije mere zaštite su održavanje lične higijene i korišćenje mikrobiološki ispravne vode. Pojedini oblici hepatitisa E mogu se preneti i putem namirnica životinjskog porekla, zbog čega je neophodna njihova odgovarajuća termička obrada. Hepatitis B, C i D prenose se seksualnim putem, kao i tokom medicinskih i paramedicinskih intervencija. Najznačajnija mera prevencije jeste korišćenje sterilnih instrumenata i opreme, što je već decenijama standard u zdravstvenim ustanovama. Kod hepatitisa B posebno važnu ulogu ima vakcinacija, koja predstavlja najefikasniju meru zaštite.
Naš sagovornik je dodao da je u Srbiji vakcinacija protiv hepatitisa B obavezna od 2005. godine. Zahvaljujući sprovođenju imunizacije, ova zarazna bolest se danas veoma retko registruje u mlađim uzrasnim grupama. Kada je reč o strukturi obolelih na području Severnobačkog okruga, najmlađi registrovani pacijenti pripadaju starosnoj grupi od 40 do 49 godina, dok su oboleli uglavnom starije životne dobi. Kod osoba mlađih od 40 godina hepatitis B se veoma retko beleži, što se prvenstveno pripisuje uspešnosti vakcinacije.
- Hepatitis B i C nisu bezazlene infekcije. One mogu preći u hronični oblik, a osoba koja razvije hronični hepatitis B ili C smatra se doživotno inficiranom. Tokom godina hronična infekcija može dovesti do ozbiljnih komplikacija, među kojima su ciroza jetre, a u kasnijoj fazi i razvoj malignih oboljenja jetre.
Hepatitis se može sprečiti, pravovremeno dijagnostikovati, lečiti i uspešno kontrolisati. Rano otkrivanje infekcije i započinjanje odgovarajuće terapije od velikog su značaja za smanjenje rizika od komplikacija koje mogu nastati usled hronične infekcije, ali i za sprečavanje daljeg širenja virusnih hepatitisa u zajednici.
