Svake godine, 24. jula, obeležava se Međunarodni dan brige o sebi, kao globalna inicijativa čiji je cilj da nas podseti koliko je važno preuzeti aktivnu ulogu u očuvanju sopstvenog zdravlja – fizičkog, mentalnog i emocionalnog.
U savremenom svetu koji se odlikuje brzim tempom života, potrebom za što većom produktivnosti i stalnom dostupnosti, dešava se da zaboravimo na sebe. Zanemarivanje sopstvenih potreba može dovesti do iscrpljenosti, hroničnog stresa, fizičkih tegoba i emocionalne nestabilnosti. Upravo zato je Međunarodni dan brige o sebi prilika da se podsetimo da zdravlje nije samo odsustvo bolesti, već i stanje potpunog psihofizičkog blagostanja.
Briga o sebi nije luksuz, već svakodnevna navika koja doprinosi boljem zdravlju, većem nivou energije i kvalitetnijem životu. Ona predstavlja doživotnu praksu u kojoj pojedinac, oslanjajući se na proverene i pouzdane informacije, aktivno vodi računa o svom fizičkom i mentalnom zdravlju.
Nikola Stantić
- Pošto imam dosta obaveza na poslu, nemam mnogo vremena da se bavim sportom. Ipak, ako se u rekreaciju ubrajaju rad u bašti i drugi poslovi na otvorenom, onda i to predstavlja određenu vrstu fizičke aktivnosti. Kada dođe zima, uglavnom se svodi na osnovno razgibavanje i jednostavne vežbe, poput onih koje smo učili u školi.
Miljana Crnogorac
- Trudim se da brinem o svom zdravlju i redovno idem na godišnje lekarske preglede. Što se tiče opuštanja, za to imam manje vremena, naročito zato što imam dvoje male dece. Ipak, sport me opušta. Iako se već duže vreme aktivno ne bavim sportom, volim da gledam utakmice, posebno kada igra reprezentacija Srbije.
Mentalno zdravlje podrazumeva sposobnost da se na adekvatan način suočavamo i nosimo sa izazovima svakodnevnog života, da gradimo zdrave odnose sa drugim ljudima, učimo, radimo, budemo funkcionalni i ostvarujemo svoje potencijale.
- Briga o sebi trebalo bi da bude važan deo naše svakodnevice. Na taj način jačamo svoju otpornost, posebno u današnje vreme, kada se suočavamo sa brojnim izazovima, stresovima i nesigurnostima, čak i na kolektivnom nivou. Redovna briga o sebi doprinosi razvoju otpornosti, ali nas istovremeno čini funkcionalnijim i spremnijim da se nosimo sa svakodnevnim obavezama, kako u porodici i radnom okruženju, tako i u društvu u celini - rekla je Milka Lazičić Uzelac, psiholog-psihoterapeut.
Postoji mnogo načina na koje možemo da brinemo o sebi, a oni se razlikuju u zavisnosti od naših potreba, životnih okolnosti i mogućnosti.
- O sebi treba da brinemo na više različitih načina. Važno je da vodimo računa o svom telu i fizičkom zdravlju kroz uravnoteženu ishranu, redovne preventivne i sistematske preglede, dovoljno sna i redovnu fizičku aktivnost. Pored toga, značajno je negovati i graditi socijalne odnose koji su za nas podržavajući i ispunjavajući. Takođe, važno je da budemo svesni svojih kapaciteta i granica. Za ljude koji često prelaze sopstvene granice posebno je važno da sebi daju pravo da, kada je to potrebno i opravdano, kažu „ne“ i zaštite svoje vreme, energiju i dobrobit.
Naša sagovornica ističe da, ukoliko osoba, uprkos podršci bliskih, ne uspeva da se na adekvatan način suoči sa životnim izazovima, ne treba da okleva da potraži stručnu pomoć. Traženje stručne podrške nije odraz slabosti, već odgovornosti prema sopstvenom mentalnom zdravlju i dobrobiti.
