Osobe sa dijabetesom tipa 1 u Srbiji od danas imaju pravo na veći izbor medicinskih pomagala koja se obezbeđuju o trošku države. Novim Pravilnikom proširena je dostupnost senzora za kontinuirano praćenje glukoze, koji su sada pristupačni i određenim kategorijama odraslih pacijenata, čime se unapređuje mogućnost efikasnije kontrole bolesti i poboljšava kvalitet života obolelih. Prema poslednjim podacima, u Subotici živi oko 14.000 osoba sa dijabetesom.
Ovo je od posebnog značaja za osobe sa dijabetesom tipa 1, kao i za pacijente koji su na intenziviranoj insulinskoj terapiji i primaju četiri ili više doza insulina dnevno. Kod ovih pacijenata neophodno je merenje nivoa glukoze u krvi pre i nakon obroka. Primena senzora za kontinuirano praćenje glukoze smanjuje potrebu za čestim ubodima prsta, smanjuje troškove nabavke test-trakica i značajno povećava komfor obolelih.
- Primena senzora za kontinuirano praćenje glukoze naročito je značajna kod dece, kod koje je dijabetes tipa 1 najzastupljeniji, ali i za njihove roditelje. Senzori omogućavaju stalan uvid u nivo glukoze, pa roditelji mogu pravovremeno da procene da li je detetu potreban obrok ili dodatna doza insulina. To doprinosi većem osećaju sigurnosti, mirnijem snu roditelja i omogućava deci da bezbednije učestvuju u školskim ekskurzijama, dužim izletima i drugim aktivnostima.Prednosti ove tehnologije značajne su i za odrasle osobe sa dijabetesom. Kontinuirano praćenje glukoze omogućava bolju kontrolu bolesti, veću bezbednost tokom upravljanja vozilom i obavljanja radnih aktivnosti, kao i lakše prilagođavanje terapije u specifičnim okolnostima, poput letovanja, kada visoke spoljne temperature mogu uticati na nivo glukoze u krvi - rekla je Hajnalka Požar, predsednica Udruženja za borbu protiv šećerne bolesti.
Pored dece koja koriste insulinsku pumpu i osoba sa nestabilnim dijabetesom, pravo na senzore za kontinuirano praćenje glukoze imaju i žene koje planiraju trudnoću, trudnice, porodilje, kao i novodijagnostikovani odrasli pacijenti na intenziviranoj insulinskoj terapiji. Ovo pravo ostvaruju i osobe starije od 18 godina sa dijabetesom tipa 1 koje primaju četiri ili više doza insulina dnevno, uz odgovarajući broj senzora u skladu sa njihovim predviđenim vekom trajanja.
- Kontinuirano praćenje nivoa glukoze u krvi značajno smanjuje mogućnost da varijacije šećera u krvi ostanu neprepoznate. Na taj način lakše se uočavaju situacije u kojima pacijenti ulaze u akutne komplikacije šećerne bolesti, pre svega hipoglikemije, koje ponekad mogu biti teško uočljive, naročito kada se javljaju tokom noći. Ukoliko se ove promene prepoznaju na vreme, na prve simptome moguće je adekvatno reagovati, kako od strane zdravstvenih radnika, tako i od strane samih pacijenata, čime se smanjuje rizik od ozbiljnijih komplikacija - dodala je Dr. Ljiljana Miljački, specijalista opšte medicine.
Naša sagovornica je istakla da simptomi poput hroničnog umora, pojačane žeđi, gubitka telesne težine i stalnog osećaja gladi mogu ukazivati na poremećaj koji se naziva melitusni sindrom. Međutim, ovi znaci se najčešće javljaju tek kada je bolest već uznapredovala. Dijabetes je podmukla bolest jer u početnim fazama često ne daje jasne simptome. Kada se kod dece ili odraslih pojave navedene tegobe, to može ukazivati na ozbiljno narušeno zdravstveno stanje, pa čak i na već prisutne komplikacije bolesti.
Ona savetuje redovne zdravstvene kontrole kako bi se eventualni zdravstveni problemi otkrili na vreme i pravovremeno preduzele odgovarajuće mere.
