Za useve koji su zasejani jesenas, prolećni meseci bili su varljivi: mart je bio relativno hladan, a april je doneo sušu. Kako Hajnalka Bognar Pastor, članica Gradskog veća zadužena za poljoprivredu objašnjava, pojavilo se i uvijanje listova kod pšenice, što je siguran znak da biljka trpi stres.

- U martu su bila kolebanja: visoke pa niske temperature, imali smo i mrazeve. U aprilu nije bilo padavina. To je sve uticalo na razvoj jesenjih useva. Pogotovo su ječam i pšenica bili u jako lošem stanju pre majskih kiša. Imali smo veoma ozbiljan pad temperature u maju, prvog maja smo čak imali i minus tokom noći. Sva ta kolebanja ne utiču dobro ni na koju biljku, pa tako ni na pšenicu i ječam. Imali smo situaciju na terenu gde je pšenica već počela sa uvijanjem listova: to uopšte nije dobro jer se na taj način smanjuje proizvodnja organskih materija, u tom periodu se desilo i nalivanje zrna, i to sve utiče na prinos. A da ne spominjemo da su kiše u maju do sada bile dovoljne za svega jedno zalivanje, a sad ćemo videti kako će se odvijati situacija do žetve.

Majske kiše donele su poboljšanje, međutim, kiša pogoduje i pojavi fuzarioze pšenice. To je gljivično oboljenje, koje može da prepolovi prinos. Gljiva uništava zrno i stvara opasne mikotoksine, čineći rod nebezbednim za ishranu ljudi i stoke. Postoji vid prevencije, u obliku tretmana koji mora da se obavi u fazi cvetanja.

- Neka procena prinosa? Neće biti neki jako dobri prinosi zbog svega što sam rekla: april je bio vrlo nepovoljan, pa čak i mart, kada je trebalo da se biljke razvijaju. To je i počelo, onda je ponovo stiglo zahlađenje, pa je sve ponovo stalo. To je malo poremetilo njihov razvoj. Moguć je prosek oko 2,5 tone po hektaru. Prosek, naglašavam. Znači, biće i boljih prinosa, a biće i lošijih.

Posle nekoliko veoma toplih dana, prema prognozama meteorologa, očekuju nas kiša i zahlađenje, a stručnjaci i poljoprivrednici se nadaju da će nas elementarne nepogode, kao što su velike oluje praćene gradom i jakim vetrom, zaobići.