U Srednjoj školi Novi Bečej danas se okupila prva generacija koja je pohađala Gimnaziju u Novom Bečeju. Nekadašnji učenici prirodno-matematičkog i društveno-jezičkog smera ovom prilikom obeležili su 60 godina od mature: Sticajem okolnosti, naš razredni bio je profesor Miler koji nije više među nama, a kog sam ja znala i ranije iz Miloševa. On je nama bio i roditelj i profesor i pedagog i drug, sve nam je bio. Bilo je i drugih, ali njega pominjem jer mi je ostao kao najlepša uspomena, seća se Marica Stojaković, nekadašnja maturantkinja Gimnazije u Novom Bečeju.
 

Kada se setim tih dana pomislim na naše radne akcije gde smo uvek bili prvi, kada smo se bavili sportom uvek smo osvajali medalje, a po uspehu nekada smo znali da padnemo, pa se popravimo. Bili smo svakojaki, često i kampanjci, ali nema veze, završili smo.

Nestašluci iz srednjoškolskih dana sada su anegdote koje se rado prepričavaju: Bili smo jednom tamo preko pruge gde smo brali kukuruz, svi smo se udružili. Međutim, tri dečaka i nas dve drugarice kada smo završili seli smo na prugu i zapalili cigarete. To je, naravno, bilo zabranjeno, a onaj koji bi završio trebao je da se vrati da pomogne ostalima. Nama su ostali tragovi šina, pa su nas otkrili šta smo radili. Svega je bilo, ipak, profesor je uvek govorio kako smo mi bili dobra deca u odnosu na generacije koje su iza nas. Mi smo bili nestašni, ali je taj nestašluk bio umeren u odnosu na naredne generacije i verovatno je to tako i danas, kaže gospođa Stojaković.

Iako ih je život poveo na različite strane mnogi od njih i dalje su u kontaktu, a generacijama koje stasavaju poručuju da slušaju roditelje, čuvaju porodicu i neguju prava prijateljstva.