Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Đurđevdan, hriščanski i narodni praznik, kojim se obeležava uspomena na Svetog Georgija, velikomučenika i hrišćanskog viteza koji je stradao za svoju veru. Kao krsna slava, po broju svečara Đurđevdan je na 2. mestu u Srbiji posle Nikoljdana i na 1. mestu u Republici Srpskoj, a Sveti Georgije poštuje se kao zaštitnik hrabrosti, vere i borbe protiv zla.

Ovaj praznik označava dolazak proleća i buđenje prirode i smatra se granicom između zime i leta, za koji se vezuje puno običaja i magijskih radnji za zdravlje i plodnost koje se tog dana obavljaju, kao što je pletenje venaca od bilja, kupanje u reci i umivanje. Venčići od „đurđevskog cveća“ pletu se i kače na kuće i ulazna vrata gde stoje cele godine, do sledećeg Đurđevdana.

Osim u pravoslavlju, ovaj praznik obeležavaju i katolici, kao imendan, 23. aprila, ali i muslimani, naročito u Romskoj zajednici, kao običajni praznik proleća, radosti i obnove.