Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak, dan kada se, prema hrišćanskom verovanju, podseća na stradanje i raspeće Isusa Hrista na časnom krstu, kao i na njegovu smrt za spasenje sveta. To je dan najveće hrišćanske žalosti i najstrožeg posta, poslednji u nedelji Hristovog stradanja kada se u pravoslavnim hramovima ne služi sveta liturgija, već posebna bogosluženja, dok se umesto zvona oglašavaju klepala. Običaj je da se na Veliki petak farbaju uskršnja jaja, dok neki vernici to čine i na Veliku subotu, koja je zbog toga u narodu poznata kao šarena subota. Prvo obojeno jaje, po pravilu crvene boje, čuva se do narednog Vaskrsa i naziva se čuvarkuća.

Vaskrs, najveći i najstariji hrišćanski praznik, slavi se u nedelju posle prvog punog meseca koji sledi nakon prolećne ravnodnevice. Datum praznovanja određuje se prema julijanskom kalendaru, a praznik se obeležava u spomen na Hristovo vaskrsenje.