Zgrada Gradskog muzeja u Bečeju, spomenik kulture i čuvar istorije ovog kraja, već deceniju čeka na ozbiljnu sanaciju. Dok krov prokišnjava, a vlaga preti vrednim depoima, iz ove ustanove kulture upozoravaju da je vremena sve manje. Iako projekti postoje, cifra od 27 miliona dinara za najhitnije radove samo je mali deo onoga što je ovoj ustanovi zaista potrebno da bi zasijala u punom sjaju.

Velika sala Gradskog muzeja Bečej već dugo je zatvorena za posetioce, ostavljajući kulturne poslenike i građane bez prostora koji je nekada bio srce društvenih dešavanja. Danas, muzej vodi bitku sa vlagom i krovom koji više ne pruža zaštitu.

Problem prostora direktno utiče na kvalitet i obim izložbi. Umesto u velikoj sali koja ima preko 160 kvadrata, muzej je primoran da sve svoje aktivnosti sažme u mali salon. To znači manje eksponata, manje publike i konstantne kompromise sa umetnošću.

Prioritet svih prioriteta je krov. Skidanje kompletne krovne konstrukcije iznad glavnog dela muzeja i velike sale nije samo estetsko pitanje, već pitanje opstanka zgrade koja je pod zaštitom države.

Međutim, krov je samo vrh ledenog brega. Za potpunu modernizaciju i dugoročnu stabilnost muzeja, uključujući i rešavanje problema podzemnih voda koje ugrožavaju podrume, potrebno je znatno više sredstava.

Uprkos teškim uslovima, muzej i dalje brižljivo čuva istoriju Bečeja. Od najsitnijih arheoloških nalaza do remek-dela srpskog slikarstva, svaki od 20.000 predmeta zahteva specifičan tretman, koji je trenutno veoma teško obezbediti.