Dok većina mir traži u dalekim predelima ili pred ekranima, Bečejac Sava Gospođinački svoju životnu filozofiju i zdravlje pronašao je u sopstvenoj bašti.

Nakon teške operacije srca pre sedam i po godina, izabrao je rad – ali onaj koji ne umara, već leči. Danas, nadomak osme decenije, sa ponosom pokazuje plodove svog truda.

Za razliku od prošle, ova godina donela je rod koji lomi grane – od čačanskih šljiva i kajsija, do ringlova i grožđa. Ali izobilje, kaže Sava, ne dolazi bez neprekidne nege.

Pored voćnjaka, bašta vri od života. Da bi biljke preživele tropske vrućine, Sava primenjuje proverenu taktiku – redovi kukuruza sade se u pravcu istok-zapad kako bi pravili prirodnu hladovinu. A da nije bitan samo kvantitet, već i kvalitet, dokaz je paradajz prepoznatljivog, starinskog ukusa Vojvodine koji krasi njegovu baštu.

Ovde nema mesta za hemiju. Recept za uspeh je jednostavan – potpuno kruženje materije gde se sve što bašta da, u nju na kraju i vraća.

Baštovanstvo je za Savu neprekidno učenje i stvaralaštvo. Znanje sakupljano decenijama nesebično deli mlađima, učeći ih tajnama kalemljenja i orezivanja.

Posle letnjih žega dolazi vreme za ubiranje plodova. Iz kazana se već širi miris prve rakije, a terasa pod krošnjama postaje glavno mesto okupljanja porodice.

Sa skoro 75 godina, Sava nam dokazuje jednostavnu istinu. Kada čovek voli zemlju, ona mu to stostruko vrati – zdravljem, mirom i plodovima u kojima uživaju generacije.