Velika Gospojina posvećena je uspenju, odnosno upokojenju Presvete Bogorodice i njenom prelasku iz ovozemaljskog života u nebeski.
Prema crkvenom predanju, nakon Vaznesenja Hristovog, Bogorodica je živela u domu Svetog Jovana Bogoslova na Sionu, u molitvi i iščekivanju časa kada će se pridružiti svom Sinu. Pomagala je apostolima i prvim hrišćanima, a pred svoje upokojenje vreme je provodila u postu i molitvi.
Naziv Velika Gospojina potekao je iz narodnog naziva za ovaj veliki Bogorodičin praznik.
Danas se završava Gospojinski postVelika Gospojina ima posebno mesto i zbog toga što se njome završava Velikogospojinski ili Uspenski post.
U srpskom narodu za ovaj praznik vezan je veliki broj običaja, mada je važno razdvojiti crkveno učenje od narodnih verovanja, koja su se razlikovala od kraja do kraja.
Odlazak u crkvu i molitva
Jedan od najvažnijih načina obeležavanja praznika jeste odlazak na svetu Liturgiju, paljenje sveće i molitva Bogorodici.
Mnogi vernici se ovog dana posebno mole za zdravlje, mir u kući, porodicu i decu.
Bosiljak – jedan od simbola praznika
U narodnoj tradiciji posebno mesto ima bosiljak, biljka koja se u srpskoj kulturi vekovima vezuje za duhovnost, dom i blagoslov.
U pojedinim krajevima bosiljak se osvećuje u crkvi, čuva u kući ili stavlja pored ikone.
Porodica na okupu
Velika Gospojina je za mnoge porodice prilika da se okupe za prazničnom trpezom. Praznik se posebno svečano obeležava u domovima koji ga slave kao krsnu slavu.
Dan za mir, a ne za svađu
Prema narodnoj tradiciji, veliki praznici treba da se provedu u miru, slozi i molitvi. Zato se veruje da na Veliku Gospojinu ne treba započinjati svađe, činiti zlo drugima ili namerno narušavati porodični mir.
U narodu postoji veoma rašireno verovanje da na crveno slovo ne treba raditi teške fizičke poslove, naročito one koji mogu da se odlože.
Ipak, to treba shvatiti kao narodni običaj, a ne kao pravilo po kojem je svaki rad „greh“. Suština praznika je u molitvi, bogosluženju i posvećivanju vremena Bogu i bližnjima.
Narodna verovanja o Velikoj Gospojini
Za Veliku Gospojinu vezuju se brojna stara verovanja:
veruje se da želje upućene Bogorodici sa iskrenom molitvom imaju posebnu snagu; mnoge žene se posebno mole za zdravlje dece i porodični mir; u pojedinim krajevima verovalo se da ovaj praznik predstavlja granicu između leta i jeseni; smatralo se da posle Velike Gospojine dolaze svežiji dani i da se priroda postepeno priprema za jesen; praznik se u narodu povezuje sa ženama, majčinstvom, plodnošću i zaštitom porodice; u nekim krajevima održavani su veliki vašari, sabori i crkvene svečanosti.Ova verovanja su deo narodne tradicije i ne treba ih poistovećivati sa zvaničnim crkvenim učenjem.
Šta se na Veliku Gospojinu „ne valja“ raditi?Prema tradicionalnim verovanjima, na ovaj dan:
ne treba raditi teške poslove ako mogu da se odlože; ne treba se svađati i činiti nepravdu; ne treba praznik provesti isključivo u radu i obavezama; ne treba zanemariti porodicu i molitvu.A ono što se valja jeste otići u crkvu, pomoliti se, zapaliti sveću, provesti vreme sa porodicom i učiniti neko dobro delo.
Velika Gospojina je i česta krsna slava, pa se u domovima koji je slave priprema slavska trpeza, pale slavska sveća i kandilo, pripremaju slavski kolač i žito i okupljaju porodica i gosti.
U mnogim mestima Srbije i regiona praznik se proslavlja i kao seoska ili hramovna slava, uz liturgije, litije, sabore i narodna okupljanja. Srpska pravoslavna crkva beleži brojne proslave Uspenja Presvete Bogorodice širom eparhija.
Suština praznika nije u sujeverju, već u veri i sećanju na Presvetu Bogorodicu. Narodni običaji su kroz vekove samo dodavali prazniku posebnu boju i prenosili se sa generacije na generaciju.
novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Televizija Hram
