Naziv Blaga Marija deo je narodne tradicije i nije zvaničan crkveni naziv praznika. U narodnom verovanju povezuje se sa njenom dobrotom, blagošću i vernošću Hristu.

U srpskom narodu ovaj dan ima posebno mesto, a praznik se često doživljava kao dan mira, porodične sloge i dobrote.

Na ovaj dan se tradicionalno odlazi u crkvu i pali sveća, vernici se mole Svetoj Mariji Magdalini za zdravlje, mir i pomoć, izbegavaju svađe, vređanje i teške reči, vreme provodi sa porodicom i bližnjima, pomaže siromašnima i onima kojima je pomoć potrebna, a domaćice pripremaju svečaniji ručak i okupljaju porodicu.

Posebno se naglašava milosrđe i činjenje dobrih dela, što se prirodno povezuje sa likom Blage Marije.

Danas ne treba raditi teške poslove- posebno se govorilo da na veliki praznik ne treba započeti velike kućne, poljske ili građevinske poslove.

Ne treba se svađati i biti zao prema drugima. Verovalo se da način na koji čovek provede praznik treba da bude ispunjen mirom i dobrotom.

Žene su nekada izbegavale određene poslove, poput pranja, predenja i teških kućnih radova, mada se ti običaji razlikuju od kraja do kraja.

Ne treba se baviti sujevernim radnjama. Crkva ne uči da će čoveka zadesiti nesreća zato što je na praznik oprao veš ili uradio neki neophodan posao. Suština praznika nije u strahu od „kazne“, već u molitvi, miru i dobrim delima.

U narodnoj tradiciji Blaga Marija posebno se poštuje kao zaštitnica žena i ženske dobrote, pa su joj se žene često molile za zdravlje porodice, dece i ukućana.

Postoji i verovanje da na ovaj dan treba činiti dobro i ne odbijati onoga kome je pomoć potrebna, jer se dobrota učinjena na praznik smatra posebno vrednom.

Postoje i brojna vremenska verovanja. U pojedinim krajevima Srbije govorilo se da kiša na Blagu Mariju najavljuje kišovitiji period, dok se lepo vreme tumačilo kao dobar znak za ostatak leta. Ovo su, međutim, tradicionalna narodna verovanja, a ne crkvena pravila.

Na Blagu Mariju imendan slave Marije, Magdalene i imena izvedena od njih.

novosadska.tv

Foto: Pexels