Post traje od 14. do 28. avgusta i, iako je kratak – svega dve nedelje – smatra se jednim od najstrožih postova u godini, odmah posle Vaskršnjeg.

Prema crkvenom predanju, Presveta Bogorodica je pred svoje uspenje provodila dane u neprestanoj molitvi i strogom postu. Vernici zato ovaj period posvećuju duhovnom očišćenju, pokajanju, molitvi i uzdržanju.

Tokom posta vernici se uzdržavaju od mesa, mleka i mlečnih proizvoda, jaja i mrsne hrane. Prema crkvenom tipiku ponedeljkom, sredom i petkom je post na vodi, utorkom i četvrtkom dozvoljen je post na ulju, dok su subotom i nedeljom dozvoljeni ulje i vino.

Na Preobraženje Gospodnje, 19. avgusta,  bez obzira na dan u nedelji, dozvoljena je riba.

Sveštenici često ističu da je duhovni post važniji od telesnog. To podrazumeva izbegavanje svađa i ogovaranja, uzdržavanje od loših misli, više molitve, odlazak u hram, čitanje Svetog pisma, pomaganje siromašnima i onima kojima je pomoć potrebna.

U srpskom narodu za Gospojinski post vezuju se brojni običaji- mnogi počinju velika kućna spremanja; izbegavaju se svadbe, veselja i velike proslave; žene se posebno mole Presvetoj Bogorodici za zdravlje dece i porodice; mnogi odlaze na poklonjenje manastirima posvećenim Bogorodici; veruje se da je dobro započeti neko dobro delo upravo u ovom periodu.

Prema narodnom verovanju, tokom Gospojinskog posta treba izbegavati: svađe i rasprave; ružne reči i kletve; preterano veselje i raskalašnost; prekomerno uživanje u hrani i piću.

Crkva, međutim, naglašava da su ovo pre svega narodni običaji, dok je suština posta duhovno preobražavanje čoveka.

Gospojinski post završava se 28. avgusta, kada Srpska pravoslavna crkva slavi Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznato kao Velika Gospojina.

novosadska.tv

Foto: Screenshot YT Televizija Hram