Žetva strnih žita na području Subotice privodi se kraju. Ostalo je da se požanje još svega nekoliko stotina hektara pod pšenicom i ovsom, dok su radovi na većini parcela uspešno završeni.

Prinosi se razlikuju od njive do njive, zbog različitih vremenskih uslova tokom vegetacije. Ipak, ratari ističu da je kvalitet zrna uglavnom dobar, dok će konačna računica, kao i svake godine, zavisiti od otkupnih cena i stanja na tržištu.

 - Za razliku od prošle godine, kada su prinosi pšenice bili rekordni, ove godine ostvareni su prosečni prinosi za ovo područje. Prosečan prinos iznosi oko 5,5 tona po hektaru, ali su razlike među parcelama velike i pre svega zavise od količine padavina tokom vegetacije. Prinosi su se kretali od 3,5 do 4 tone po hektaru na najsušnijim parcelama, pa do više od osam tona na njivama koje su imale povoljnije vremenske uslove. Najveći prinosi ostvareni su na području Bajmoka i Tavankuta, kao i u delovima Đurđina i Novog Žednika, gde je tokom maja palo više kiše. Na području Bajmoka i Tavankuta, tamo gde grad nije pričinio štetu, prosečni prinosi iznose oko šest tona po hektaru. S druge strane, najmanji prinosi zabeleženi su na području Malih Pijaca, kao i na potezu od Gabrića do Oroma i u okolini Šupljaka, gde je tokom vegetacije bilo veoma malo padavina. Na tim lokalitetima prosečan prinos kreće se oko 4,5 tone po hektaru - izjavio je Damir Varga, direktor Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.

Što se tiče ječma, ove godine su ostvareni nešto bolji prinosi nego kod pšenice, jer je ova kultura bolje podnela visoke temperature i sušne uslove. Prosečan prinos ječma iznosi oko šest tona po hektaru. Kada je reč o uljanoj repici, prosečan prinos kreće se oko tri tone po hektaru.

 - Možemo da budemo zadovoljni ovogodišnjim rezultatima uljane repice. Čak je i nas iznenadio prinos, s obzirom na to da je prošle godine bilo više padavina, pa se očekivalo da će prinosi biti veći. Ipak, ostvareni su gotovo isti prosečni prinosi kao i prošle godine. Uljanoj repici je odgovarao raspored padavina tokom vegetacije, zbog čega nije bilo značajnijih problema sa bolestima stabla. Takođe, nije bilo ni štete od repičine pipe, štetočine koja napada ljusku i hrani se semenom. Pored dobrih prinosa, proizvođače može da raduje i cena uljane repice, koja se trenutno kreće između 57 i 58 dinara po kilogramu. Zbog svega toga, ratari koji su se opredelili za ovu kulturu mogu da budu zadovoljni ovogodišnjim rezultatima.

Po završetku žetve, na mnogim gazdinstvima već počinju pripreme za novu proizvodnu sezonu – obrada zemljišta i planiranje setve narednih kultura, kako bi se iskoristili povoljni vremenski uslovi i blagovremeno obavili svi agrotehnički radovi.