Svake godine, 10. septembra, obeležava se Svetski dan prevencije samoubistva, sa ciljem podizanja svesti o značaju mentalnog zdravlja i pružanja podrške osobama koje se nalaze u teškim životnim situacijama. Tema Svetskog dana prevencije samoubistva je i ove godine “Menjamo narativ o samoubistvu” sa pozivom na akciju “Započni razgovor”.
U Severnobačkom okrugu prošle godine suicid je izvršilo 28 osoba, među kojima 19 muškaraca. Svaka peta osoba bila je mlađa od 50 godina, dok je najveći udeo bio među starijima od 65 godina. Čak 64,3% osoba pripadalo je radno aktivnom stanovništvu, uzrasta od 20 do 65 godina.
- Važno je naglasiti da iza suicidalnih misli ili ponašanja najčešće stoji intenzivna psihološka patnja, osećaj bezizlaznosti i doživljaj osobe da ne može da pronađe način da reši svoju situaciju ili ublaži svoju patnju. Zato je važno razumeti da prevencija ne treba da počne tek u trenutku krize. Ona treba da počne mnogo ranije. Odgovornost je i pojedinaca i društva da stvaramo sigurno okruženje u kojem svaka osoba ima slobodu da govori o svojim psihičkim teškoćama, bez straha od osude, odbacivanja ili stigme. Traženje pomoći nije znak slabosti. Naprotiv, prepoznavanje trenutka kada nam je potrebna podrška predstavlja važan korak u brizi o sebi. Stručna podrška je posebno značajna onda kada psihološka patnja prevazilazi kapacitete osobe i kada ona više nije u stanju da, u datim životnim okolnostima, sama pronađe rešenje - istakla je Milka Lazičić Uzelac, psiholog, psihoterapeut, Psihološki centar ProAktiva.
Samoubilačko ponašanje je složeno, a faktori koji navode osobu da sebi oduzme život su brojni. Prisustvo mentalnih poremećaja, posebno depresije i poremećaja upotrebe alkohola, predstavljaju značajne faktore rizika. Samoubistvo može biti planirano, ali se dešava i impulsivno, u trenucima akutne krize i gubitka sposobnosti osobe da se nosi sa stresorima poput finansijskih problema, prekida veze, hroničnog bola ili teške bolesti. Oko 80% osoba koje su izvršile suicid prethodno je bilo u kontaktu sa lekarom primarne zdravstvene zaštite, a gotovo polovina u mesecu pre suicida.
- Treba obratiti pažnju na znake upozorenja, poput povlačenja i izolacije, gubitka interesovanja za aktivnosti koje su osobi ranije pričinjavale zadovoljstvo, osećaja beznađa i pada u svakodnevnom funkcionisanju. Posebno treba obratiti pažnju na izjave poput „život nema smisla“ ili „ne vredi živeti“, ali i na ponašanja kao što su opraštanje od drugih, poklanjanje ličnih stvari ili završavanje važnih poslova, kao da se osoba priprema za odlazak.
Naša sagovornica ističe da je o samoubistvu važno pričati odgovorno i pažljivo. Može da bude prvi korak ka rešenju problema, da osoba vidi da nije sama, da je neko vidi, čuje i razume.
- Kada postoji jasna namera ili konkretan plan samoubistva, neophodno je odmah uključiti zdravstveni sistem i obezbediti stručnu pomoć psihijatra. Od bliskih osoba ne treba očekivati da same procenjuju stepen rizika. Najvažnije je reagovati pravovremeno i omogućiti odgovarajuću stručnu podršku, uz istovremeno osnaživanje porodice i bliskih osoba da pruže razumevanje, sigurnost i podršku osobi koja se suočava sa intenzivnom psihološkom patnjom.
Ovaj dan nas podseća da razgovor, razumevanje, podrška i pravovremena pomoć mogu nekome spasiti život. Važno je da ne ćutimo. Da pitamo kako je neko. Da saslušamo bez osuđivanja. I da potražimo pomoć kada je potrebna.
