Komemorativnim skupom održanim u Sinagogi, kao i polaganjem venaca na spomen-obeležje žrtvama Holokausta, obeležena je 82. godišnjica deportacije subotičkih Jevreja u Aušvic i druge nacističke koncentracione logore.

Na današnji dan, 16. juna 1944. godine, više od 4.000 Jevreja iz Subotice deportovano je najpre u tranzitne logore, a zatim u Aušvic i druge nacističke koncentracione logore i logore smrti širom Evrope. Sećanje na ovaj datum i dalje čuvaju malobrojni preživeli. Jedna od njih je i Klara Jurić, rođena Klauber, koja je sa svega šest godina, nakon boravka u getu, ukrcana u vagon za deportaciju.

 - Najpre smo bili u Austriji, u blizini jednog imanja, a potom su nas odveli u Nemačku. Bila sam u Bergen-Belsenu, na severu zemlje. To je bio svojevrsni pokazni logor i verovatno je upravo zato meni, kao detetu, pošlo za rukom da preživim. Iz mnogih drugih nemačkih logora deca se nisu vraćala. Svoj sedmi rođendan dočekala sam u aprilu 1945. godine, u severnoj Nemačkoj. Iako su mnogi verovali da se rat bliži kraju, oslobođenje još nije bilo stiglo. Nemci su nas potom terali prema jugu, pa smo tako dospeli do Slovačke, gde smo 9. maja dočekali slobodu.

Predsednik Jevrejske opštine Subotica, Robert Sabadoš, istakao je da se 82 godine mogu činiti kao velika vremenska distanca, zbog čega postoji utisak da se sećanja na te događaje polako gube. Međutim, kako je naveo, politička previranja i burni događaji kojima danas svedočimo, ne samo u Srbiji već i širom regiona i sveta, ponovo ukazuju na značaj kulture sećanja i podsećaju na tragedije kakva je bila ona koja je zadesila subotičke Jevreje pre više od osam decenija.

 - Moramo imati empatiju i moralni kodeks, etiku koja nas vodi ka tome da brinemo o bližnjima, bez obzira na to da li su nam rodbina ili ne. Svako ima nekoga kome može da pruži podršku kada posustane. Pitanje solidarnosti i odgovornosti prema drugima upravo je razlog zbog kojeg su ovakve komemoracije važne — da nas podsećaju i da budu poruka budućim generacijama, kako bi znale da razlikuju dobro od zla.

Kako vreme protiče, tako je i veća rupa u sećanju, dodao je Isak Asiel, vrhovni rabin jevrejske zajednice u Srbiji.

 - Obeležavanje ovih tužnih događaja ima smisla jer nam pomaže da razumemo zašto su se desili, koje posledice su ostavili, ko su bile žrtve. Na taj način učimo kako da u budućnosti izbegnemo slične situacije i sprečimo njihovo ponavljanje. Sloboda se zaista teško stiče, a veoma lako gubi, zato je sećanje važno i potrebno ga je čuvati.

Na spomen-obeležje žrtvama Holokausta vence su položili predstavnici Grada, jevrejskih opština, nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i više udruženja.