Treći put u okviru manifestacije Velikogospojinski dani u Novom Bečeju organizovan je turnir u kuglanju, a pored međunarodnog takmičenja, posebnost ovogodišnjeg turnira bilo je svečano otkrivanje kutka posvećenog sportskoj legendi Laslu Jageru, čuvenom kuglašu koji je veći deo svoje karijere proveo u novobečejskom „Jedinstvu“, a koji je na Svetskom prvenstvu u Rumuniji 1980. godine, kao reprezentativac Jugoslavije, osvojio čak tri medalje. Laslo Jager preminuo je u oktobru prošle godine, a njegove mnogobrojne medalje i pehare Kuglaškom klubu „Jedinstvo“ poklonile su Laslove ćerke Danijela Pataki Jager, Dijana Popić i Elvira Đin.
Pošto smo odrasle u takvoj porodici i u kuglani, počinje priču najstarija ćerka Danijela, za nas ovo predstavlja izuzetno lep trenutak, jer smo inače razgovarale i htele smo da poklonimo sve kuglani, odnosno klubu, kako bi nešto takvo bilo napravljeno. Medalje, pehare i sve to, nije imalo smisla deliti među nama i da ih niko ne vidi, zato mislim da im je ovo najbolje mesto, kaže Danijela.
Ja, pre svega, želim da se zahvalim Kuglaškom klubu „Jedinstvo“ na ovoj prilici, jer nama ovo mnogo znači i nadam se da će značiti i nekim budućim kuglašima, da pogledaju, ipak je to jedna istorija, rekla je kratko ovom prilikom srednja ćerka Dijana.
Želim da se zahvalim svima koji su došli i prisustvovali ovom događaju. Nama je puno srce, kao da je tata tu sa nama, sa svim ovim medaljama i diplomama koje predstavljaju samo jedan deo. Mi kao tri ćerke smo krišom ulazile u kuću, krale njegove pehare, ne znajući njihovu vrednost ni dragocenost, a on je samo rekao, nosite. Mi smo kuvale, mesile, pravile, delile po igralištu. Kada bi se igrala neka utakmica na ulici, uglavnom na letnjim raspustima, mi smo te pehare poklanjali za prvo, drugo, treće mesto. Nikada nam ništa nije uzeo za zlo. Bio je mnogo dobar, kao otac, kao čovek, skroman, miran, tih. Kakav je bio sportista, takav je bio i u porodici sa nama. Mnogo nam nedostaje, tako da ovaj kutak zaista priliči Novom Bečeju i ovom klubu. Šteta što nije sa nama da može da vidi, ali mislim da on to sve gleda, da zna i da ovog momenta tapše, ispričala je najmlađa ćerka Elvira.
Kuglaški kluba „Jedinstvo“ neguje mlade naraštaje budućih uspešnih kuglaša, ali ne zaboravlja ni one koji su to nekada bili, smatra Marko Pajić, predsednik kluba: Ovo je naša istorija. Ovo je treći Gospojinski turnir koji organizujemo, ali sama ideja je potekla od toga kako bismo, pored takmičarskog dela, mogli program da upotpunimo nekim lepim, istorijskim delom. Znači, tako smo došli do toga da oformimo kutak čika Lacike Jagera, naše kuglaške legende. Naravno, zatražili smo saglasnost od porodice, prvenstveno od ćerki i one su duboke želele da tako nešto proistekne u kuglani. Dakle, zajednički smo ušli u celu tu priču i došli do realizacije. Drago nam je svima da je kutak otkriven i da će on takav bivati i ostati i da će naredne generacije imati priliku da ga očuvaju i kasnije da ga nadograđuju.
Takmičarski deo Gospojinskog turnira okupio je tri ekipe, a poneo je epitet međunarodnog.
Za treći Gospojinski turnir pozvali smo ekipu „Sanka“ iz Mađarske, ali i ekipu „Čaira“ iz Niša. Po prvi put imali smo ekipni deo, tri ekipe uz šest igrača, kao i pojedinačni nakon ekipnog dela, dakle, tri najbolja pojedinca koji su nagrađeni medaljama, a ekipe peharima, objasnio je Ivan Mesaroš, trener „Jedinstva“.
Kao i prethodne dve godine, u Novi Bečej je stigao i Goran Šepa, čuveni Gale Kerber, pevač grupe Kerber, koji je je i ovog puta u novobečejskoj kuglani branio boje svog tima: Ja u Novom Bečeju, inače, budem na velikoj sceni i nosim strašno velike i lepe uspomene odavde. Za one koji ne znaju, pored muzike, ja se bavim i sportom, odnosno kuglanjem i mogu reći da sam sa mojim klubom došao ovde da budem na međunarodnom turniru. Posebnu čast imamo da budemo gosti Novog Bečeja i kluba „Jedinstvo“. Kao što vidite, majica koju nosim, dobio sam je od „Jedinstva“, onako malo šaljivo i lepo napisano („Najbolji kuglaš među pevačima i najbolji pevač među kuglašima“), skinuli su mi ovu fotografiju i vrlo ponosno je imam i na zidu, tako da neki osećaj pripadnosti klubu i Novom Bečeju u potpunosti imam i danas i zauvek, zaključio je Gale.
