Po četrnaesti put, u Zavičajnom muzeju „Glavaševa kuća“ održana je manifestacija posvećena tradicionalnoj berbi grožđa, na kojoj su posetioci imali priliku da vide kako se nekada grožđe bralo ručno, a potom mlelo u muljači. Baš kao što berba grožđa nekada nije bila samo posao, već poseban događaj koji je okupljao porodicu, rodbinu i komšije, tako je i ovogodišnja manifestacija okupila brojne učesnike. Grožđe su, kao i prethodnih godina, brali učenici Osnovne škole „Josif Marinković“, dok su program upotpunili veterani Kulturno-umetničkog društva „Bećarac“, koji su dan ispunili igrom i pesmom: Kraj septembra rezervisan je za ovu manifestaciju, iako je ove godine situacija u vinogradima nešto ubrzanija zbog klimatskih uslova i svega što se dešavalo tokom leta. Od druge polovine juna temperature su bile izuzetno visoke, tako da je i fenofaza razvoja vinove loze, odnosno sazrevanja, bila znatno ubrzana. Grožđe je samim tim ranije sazrelo, pa je i berba morala da počne nešto ranije. Kao parametar uzimam i vinograde na Bisernom ostrvu, našu vinariju “Fleur D’Oranger”, gde pratim stanje muskat krokana, koji je brend Novog Bečeja. Mi ovde u muzeju nemamo krokan, već druge sorte grožđa, ali je vremenski period berbe uglavnom isti, objasnila je kustoskinja muzeja i poljoprivredni inženjer Tatjana Vlaškalin.

Bele sorte počele su da se beru krajem avgusta, dok bi crvene trebalo da se beru tokom oktobra, ali se ove godine ta razlika gotovo izjednačila. Deo grožđa za današnju demonstraciju bio je poklon sa Bisernog ostrva, a s obzirom na to da muzej nema savremene uslove za proizvodnju vina, od ovog grožđa se svake godine pravi čuvena rakija “Muzejevača”: Sada će deca imati priliku i da probaju grožđani sok. Već nakon par dana to nije preporučljivo, jer onda sadrži alkohol. Nekada se, po starinskom, taj grožđani sok ostavljao da sam vri, a iskustvo vinogradara i ljudi koji su pravili vino bilo je od presudnog značaja. Nisu postojale savremene tehnologije, kontrola šećera, kontrola kiselina, sve se radilo odokativno i na osnovu iskustva. I upravo je u tome čar tradicionalnog pravljenja vina. Retko ko može u kućnim uslovima, sa malim količinama da napravi domaće vino, koje je tada, kao i sada, uvek bilo izuzetnog kvaliteta.

To se sve izmulja, dobijemo taj sok koji može da se proba, a koji se zove još i šira. Kada odstoji i krene da “radi” naziva se rampaš i tu već ima alkohola. To sada izmuljamo, dodajemo 5% šećera i kasnije pečemo našu čuvenu rakiju “Muzejevaču”, priča domaćin muzeja Janoš Koso. Deca su obrala, imamo nešto naše laste i moldavke, a dobili smo i krokana sa Bisernog ostrva, tako da ćemo imati preko 200 litara materijala. Imamo staru muljaču i posudu u kojoj će da stoji u ajnfort kapiji jer ako je negde napolju, gde može biti previše hladno ili toplo nije dobro, već treba da stoji negde gde je temperature konstantna kako bi moglo da odradi kako treba i za dve nedelje ćemo peći. Biće dva kazana, kaže Koso.

Današnje okupljanje dočaralo je duh nekadašnjih vremena, uz tradicionalna jela, pesmu, igru i dobro raspoloženje, sa ciljem da se običaji sačuvaju od zaborava i prenesu mlađim generacijama. Oni nešto stariji podelili su anegdote iz svog detinjstva i prisetili se kako su njihove bake i deke nekada brali i prerađivali grožđe. Tom prilikom uručene su i zahvalnice učesnicima i dugogodišnjim saradnicima Zavičajnog muzeja „Glavaševa kuća“ i Turističke organizacije opštine Novi Bečej.