Tri godine nakon što je osnovana Fondacija Ranko Žeravica i otvoren muzej posvećen velikanu srpske, jugoslovenske, ali i evropske košarke, u Novom Miloševu je otkrivena bista Ranka Žeravice, rad umetnika Slavenka Rakočevića. Bistu su otkrili Zagorka Zaga Žeravica, Rankova udovica, Ivan Žeravica i kreator biste. Događaju su prisustvovala mnogobrojna imena iz sveta košarke, ali i prijatelji i saradnici porodice Žeravica. Na terenu koji se nalazi u sklopu kompleksa muzeja, mladi košarkaši i košarkašice iz Novog Miloševa i Novog Bečeja odigali su ovom prilikom i revijalnu utakmicu, nakon čega je usledila poseta muzejima „Ranko Žeravica“ i „Žeravica“.

„Pošto smo dugo živeli u Španiji, kad god smo se vraćali, prvi dan kad stignemo, on sutra kaže, idemo u moje Miloševo. Znači, ovo je bilo njegovo Miloševo i njegova kuća, a ono u Beogradu je bio njegov stan, tako da je on ovde bio zaista kod kuće i ovo sve je mnogo voleo. Iako je za života nudio da sve ovo pokloni nekome, da se to negde izloži, odnosno sačuva, pre svega, mislim da bi bio srećan kad bi video da je sve ovde završilo u njegovom Miloševu, da je ovako lepo sređeno. Naša Ivana Zec koja je kustoskinja stvarno je to divno odradila. Zgrada liči na košarkašku loptu, unutra su svi predmeti koje je Ranko sakupljao 60, 70 godina svog života, maltene od školske klupe, tako da sam zaista presrećna da je ovo moglo da vidi dana. Ja sam jednom pročitala u „Politici“ da je supruga Svetozara Gligorića upravo to rekla, da tu ima toliko materijala, da je srce boli što će to verovatno završiti u kontejneru jednog dana, a moža bi te njegove knjige, beleške, priznanja nekome mogle da doprinesu nešto ili da znače. Mislim da neko, kada bi hteo da piše istoriju jugoslovenske i srpske košarke, mogao da dođe ovde, da se zatvori par meseci ili neko vreme i da to lako uradi, pošto zaista ovde ima materijala za doktorsku disertaciju i mnogo više od toga. Nešto smo skenirali, trudićemo se da sve skeniramo. Ono što mi je posebno drago, Ranko kada je već bio baš loše, samo je vikao da želi u Beograd, da bude sa svojim igračima. Ovom prilikom je sa nekoliko svojih igrača i igračica koji su bili sa njim na olimpijskim igrama. Nije im bio trener, ali se znaju dobro, tako da bi bio prezadovoljan da ovo vidi. I što Čedomir reče, kada smo bili unutra, divno je da u ovom prelepom muzeju ima ovoliko košarkaškog sveta“, istakla je nakon otkrivanja biste Zagorka Zaga Žeravica.

Prisutnima se ovom prilikom obratio i Čedomir Žeravica, vlasnik Muzeja „Žeravica“ i bratanac Ranka Žeravice: „Poseban mi je osećaj zato što sam bio nekako njegov. Mnogo sam vremena provodio sa njim, letnje, zimske raspuste, puno smo se i upoznali. Zato mi je toliko drago da su mi krenule i suze tokom ovog događaja, jer trebalo je to sve da se desi. Bistu smo čekali, stigla je samo nekoliko dana pre otkrivanja, a hteli smo da to bude blizu datuma kada smo otvorili muzej. Zato smo improvizovali stalak koji će posle biti kako treba. Fondacija Ranko Žeravica je registrovana široko. Ja sam sad tu, posle neću biti, doći će neko drugi, fondacija treba da živi. Treba svi oni ljudi dobre volje nešto malo da izdvoje za nju, ona ostaje ovde, treba ovo sve održavati. Plan je i da se natkrije teren, možda jednog dana, da služi i ovom selu i deci, da ovde mogu lepo da treniraju, da se možda napravi i suvenirnica, toalet nemamo, dakle, treba tu još dosta uraditi. Sami ne možemo, ali je lakše zajedno.“

Otkrivanju biste Ranka Žeravice u Novom Miloševu prisustvovao je i Nebojša Čović, predsednik Košarkaškog saveza Srbije: „Od izuzetne važnosti je da se ovakvi ljudi ne zaborave, jer nam njima je izgrađena naša košarka, a da bi se dalje nastavila izgradnja i nadogradnja u vremenima u kojima se nalazimo nikada ne treba da zaboravimo ovakve ljude, ni Ranka, ni druge naše velikane. Međutim, Ranko je poseban. On je bio čovek koji je učio i igrače, ali i trenere, znači, koji je direktno stvarao i formirao košarkašku osnovu, a to su igrači i treneri, da bi kasnije to radio i sa menadžmentom u mnogim klubovima. Tako da, nemamo pravo da zaboravimo ovakve ljude. Sve što bismo uradili na zaboravu, uradili bismo protiv sebe. Iskreno se nadam da ćemo nastaviti sa ovom tradicijom.“