U multifunkcionalnoj sali Doma kulture u Novom Bečeju održan je edukativni trening pod nazivom „Dečiji, prisilni brakovi kao rizik trgovine decom - prepoznavanje i mere zaštite“ koji je, u okviru projekta „Podrška romskim zajednicama u borbi protiv dečijih brakova i trgovine decom“, a koji se sprovodi uz finansijsku podršku zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku“, organizovalo Udruženja Roma Novi Bečej.
Cilj projekta je doprinos većoj otpornosti romskih porodica kako bi se uticalo na okončanje dečijih, prisilnih brakova u zajednici tokom perioda trajanja projekta. U okviru projekta aktivnost edukativnog treninga treba da poveća razumevanje i rizike trgovine prikrivene iza prakse prisilnog braka kod romskih zdravstvenih medijatorki, romskih koordinatora i pedagoških asistenata u pet opština Vojvodine, objašnjava Danica Jovanović, predsednica Udruženja Roma Novi Bečej i koordinatorka projekta: „U mesecu ženskog romskog aktivizma koji traje do 8. aprila, kada je Međunarodni dan Roma i Romkinja, želimo da poručimo da moramo multisektorski pristupiti ovoj temi. Moramo da pričamo o ovoj temi, a moramo i više raditi na razvijanju programa koji bi konkretno i efikasno bili izvođeni u svim obrazovnim ustanovama kako bismo znali šta je ugovoreni brak i kako se boriti protiv njega. Mi smo na prošlim radionicama u okviru projekta koji je podržao Savet Evrope radili u sedam gradova na razvijanju novih mehanizama, govorili smo o rizicima, radili smo uporedo sa decom i sa majkama i smatramo da je to ključ, dakle, da ostanu u školskim klupama i da uče o svemu ovom. Kada govorimo o seks-trafikingu, ako imate devojčicu koja je udata jednom, odnosno prodata, pa prodata drugi put, treći put, to borba protiv trgovine ljudima ne prepoznaje, znači, ne prepoznaje takav oblik specifičnog seks-trafikinga. Mi upravo ukazujemo na takav vid trgovine ljudima koji svakako nije dobar i nije zdrav za naše devojčice.“
Ovom prilikom u Domu kulture otvorena je i izložba posvećena romskom holokaustu pod nazivom „Sećanje i budućnost“. Danica Jovanović o tome kaže: „Izložba je u saradnji sa World Roma federacijom sa sedištem u Njujorku. Ovakva izložba i muzej otvoreni su u Njujorku, zatim u Rumuniji prošlog meseca i evo sada kod nas u Srbiji. Ne želimo da zaboravimo stradanje Roma u holokaustu i tim povodom je ova izložba. Za nas je vrlo važno što su tu bili i predstavnici lokalne samouprave, Saveta Evrope, naši Romi i Romkinje, ali i preživeli koji su govorili na ovu temu.“
Podršku u ime lokalne smouprave svojim prisustvom pružio je predsednik SO Novi Bečej, Milenko Garčev: „Holokaust, kako je i sama tribina zamišljena je sećanje i budućnost. Sama pomisao na reč holokaust govori da to stradanje, koje se desilo među Romima koji su doživeli strašnu golgotu tokom Drugog svetskog rata, naravno, zajedno sa drugim narodima, Jevrejima, Srbima, ne sme da se zaboravi. Samim tim, u ime lokalne samouprave sam ovde, ne bi li dao punu podršku i bio deo ove tribine. Opština Novi Bečej je uvek tu za sve svoje sugrađane.“
Među prisutnima bio je i deda Milan, koji je kao dete preživeo holokaust. U razgovoru s nama, priseća se tog vremena: „Bilo je gadno, sirotinja je najviše ispaštala. Bilo je ubijanja, bilo je nereda. Bilo je onih koji su pravili nemire, a ko ubije jednog Nemca, ubiju sto Srba za njega, eto kako je to bilo. Ja sam bio mali, od 6 godina, pamtim, idem da kupim dud, ono što napada noću, donesem kući, a oni me videli, ta seoska policija, Nemci, da se mažem, smejali su se, čak su mi dali i čokoladicu iz torbice. Šta ja znam, kako da kažem, ako si ga dirao, onda gadno prođeš. Oni su bili onda samo ja, ja, ja, bilo je vrlo gadno. Rome su šišali i hteli da ih nose ko zna gde. Spasao ih je doktor Ćeremov, rekao je da imaju tifus. Tako da su ogradili ceo taj deo gde su bili Romi. Imali su kazan, tu su jeli, delili hranu i ošišali su ih. Hteli su da beže, ali Ćeremov je rekao da ne idu, jer imaju veliki tifus. Tako ih je spasao.“
