U poslednjih deset godina, od 2015. do 2025. godine, privredno društvo „Mozaik“ d.o.o., izdavač medija „Bečejski mozaik“, prihodovalo je više od 35 miliona dinara iz javnih budžeta u Republici Srbiji. Novac je dolazio iz više izvora: od državne pomoći kroz konkurse za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja, preko ugovora o poslovnoj saradnji sa javnim preduzećima i ustanovama, do prihoda od oglasa, čestitki i prodaje fotomonografija javnom sektoru.

Struktura finansiranja pokazuje da se značajan deo prihoda ovog medija oslanjao upravo na javni novac, odnosno sredstva građana. Posebno se izdvaja model dugogodišnjih ugovora o poslovnoj saradnji sa lokalnim javnim preduzećima i ustanovama, koji su obnavljani iz godine u godinu, ali i neobične finansijske odnose sa javnim sektorom.

Indikativno je da je tokom decenije finansiranja javnim novcem izveštavanje ovog medija imalo jedan tok, koji je ukidanjem sredstava potpuno zaokrenut, pa se poslednjih godinu do dve dana može primetiti negativna kampanja protiv onih koji su do "juče" izdvajali značajne sume novca na mesečnom, ali i godišnjem nivou. U tom kontekstu, nameće se sasvim logično pitanje, da li finansiranje utiče na način izveštavanja i kako?

Ugovori o poslovnoj saradnji

„Bečejski mozaik“ je u periodu od 2015. do 2024. godine imao sklopljene ugovore o poslovnoj saradnji sa više javnih subjekata u Bečeju:, JP „Vodokanal“, USKAO „Đorđe Predin Badža“, sa JP „Toplana“ u periodu od 2015. do 2023. godine, kao i sa preduzećem „Potisje-Bečej“ od 2016. do 2024. godine. Sa preduzećem „Gas“ ugovor je postojao u periodu od 2015. do 2017. godine.

Ugovori su zaključivani na godišnjem nivou, a njihov sadržaj je u velikoj meri bio identičan bez obzira na to sa kojim javnim subjektom su potpisani. Kao osnovni cilj navodilo se informisanje građana o aktivnostima, poslovnim rezultatima i planovima javnih preduzeća i ustanova.

Na osnovu tih ugovora, „Bečejskom mozaiku“ su iz budžeta javnih preduzeća – odnosno iz sredstava koja potiču od građana opštine Bečej – isplaćivani mesečni iznosi. Istovremeno, medij je dodatno naplaćivao objavu oglasa, kao i prazničnih čestitki, što znači da ugovori o saradnji nisu podrazumevali ekskluzivno ili sveobuhvatno informisanje, već su predstavljali samo jedan od kanala prihoda.

Prema ugovornim obavezama, „Bečejski mozaik“ je trebalo da prati aktivnosti javnih preduzeća i ustanova, izveštava sa konferencija za medije, kao i da objavljuje saopštenja, informacije i obaveštenja koje su ti subjekti dostavljali redakciji.

Mesečna finansijska injekcija

Analiza uplata pokazuje da je „Bečejski mozaik“ tokom godina imao stalan priliv sredstava iz javnog sektora, ali da su se mesečni iznosi razlikovali od institucije do institucije. Kod nekih javnih preduzeća oni su godinama ostajali gotovo isti, dok su drugi partneri postepeno povećavali iznose koje izdvajaju za ovu vrstu saradnje.

Među preduzećima koja su duži period zadržavala stabilan nivo mesečnih uplata izdvajaju se JP „Toplana“, JP „Vodokanal“ i „Gas“ d.o.o, koji su u većem delu analiziranog perioda izdvajali 20.000 dinara mesečno za ugovore o poslovnoj saradnji sa ovim medijem.

Sa druge strane, pojedine institucije su vremenom povećavale iznose koje su uplaćivale.

Preduzeće „Potisje-Bečej“ je od 2016. do 2019. godine izdvajalo 10.000 dinara mesečno, da bi taj iznos 2020. bio povećan na 12.000 dinara, zatim 2021. i 2022. godine na 20.000 dinara mesečno, dok je 2023. porastao na 22.000 dinara, a 2024. godine na 25.000 dinara mesečno. To je ujedno jedan od najvećih mesečnih iznosa koje je neko javno preduzeće izdvajalo za poslovnu saradnju sa „Bečejskim mozaikom“.

Sličan trend povećanja vidljiv je i kod USKAO „Đorđe Predin Badža“. Ova ustanova je od 2015. do 2019. godine izdvajala oko 11.800 dinara mesečno, dok je od 2020. godine taj iznos povećan na približno 14.000 dinara mesečno, gde je ostao i u narednim godinama.

Kada se ovakve mesečne uplate posmatraju kroz duži period i sabiraju sa ostalim prihodima iz javnog sektora – konkursima za sufinansiranje medijskih projekata, oglasima, čestitkama i kupovinom publikacija – dobija se slika stabilnog i višegodišnjeg finansijskog toka iz javnih budžeta ka jednom lokalnom mediju, koji je u posmatranom periodu dostigao više od 35 miliona dinara.

Pored ugovora o poslovnoj saradnji, javne institucije i preduzeća su redovno plaćali i objavljivanje prazničnih čestitki i oglasa u ovom mediju. Iako su ti iznosi pojedinačno manji, njihova učestalost pokazuje da su predstavljali dodatni i gotovo izvestan izvor finansiranja sredstvima građana.

Pozajmica javnom preduzeću

U periodu od 2015. do 2023. godine „Bečejski mozaik“ je imao godišnje ugovore o poslovnoj saradnji sa JP „Toplana“. Na osnovu tih ugovora, javno preduzeće je ovom mediju mesečno isplaćivalo 20.000 dinara, odnosno 240.000 dinara godišnje iz sredstava kojima raspolaže.

Međutim, 2017. godine sklopljena su čak dva ugovora o poslovnoj saradnji. Prvi je važio za period od januara do decembra te godine, uz mesečnu naknadu od 20.000 dinara. Drugi ugovor zaključen je naknadno, za period od 30. oktobra do 31. decembra 2017. godine, u ukupnom iznosu od 90.000 dinara.

Prema tom drugom ugovoru, svrha saradnje bila je informisanje javnosti o aktivnostima i planovima JP „Toplana“ u vezi sa korišćenjem biogasa i biomase u procesu proizvodnje toplotne energije i njenoj isporuci korisnicima u opštini Bečej.

Ipak, jedan drugi dokument iz saradnje između ove dve strane dodatno privlači pažnju.

Ovaj slučaj je neobičan jer pokazuje obrnut finansijski odnos u odnosu na uobičajenu praksu – medij koji prima novac od javnog preduzeća istovremeno je u jednom trenutku kreditirao to isto javno preduzeće. Takva situacija otvara dodatna pitanja o finansijskim odnosima između javnog sektora i medija, kao i o razlozima zbog kojih je javno preduzeće poseglo za pozajmicom od privatne firme koja je ujedno i medijski izdavač.

Dalji neobičan obrazac javno-privatnih finansija primećen je u periodu od 2020. do 2023. godine, kada je JP „Toplana“ avansno plaćala usluge „Bečejskog mozaika“ za prvih devet meseci godine – odjednom, po 180.000 dinara, do kraja januara svake godine. Preostali iznos za oktobar, novembar i decembar uplaćivan je mesečno. Ovaj model plaćanja istovremeno pokazuje visok nivo finansijske zavisnosti medija od javnog preduzeća i činjenicu da je preduzeće u više navrata davalo značajne iznose unapred, što dodatno ukazuje na stabilan i predvidiv tok javnog novca prema jednom lokalnom mediju.

Kombinacija zajma i avansnih uplata pokazuje da su finansijski odnosi između „Bečejskog mozaika“ i JP „Toplana“ bili višeslojni i daleko od uobičajenog modela ugovorne saradnje. Takva situacija otvara pitanja o transparentnosti, kontroli i razmeštaju javnog novca u lokalnim medijima.

Fotomonografija za pola miliona dinara

„Bečejski mozaik“ je 16. decembra 2016. godine fakturisao Turističkoj organizaciji opštine Bečej 55 primeraka fotomonografija, ukupne vrednosti 209.000 dinara.

Skoro šest godina kasnije, 8. jula 2022. godine, sklopljen je novi ugovor o kupovini „Fotomonografije Bečeja“ između Turističke organizacije i „Mozaik“ d.o.o., na iznos od 500.000 dinara.

U ovom ugovoru nije preciziran broj kupljenih knjiga, već je navedena pojedinačna cena od 3.400 dinara po primerku, sa uračunatim porezom na dodatu vrednost. Nepreciznost u dokumentaciji otežava precizno praćenje broja kupljenih primeraka, ali ukupan iznos ugovora ukazuje na značajno povećanje troška u odnosu na fakturisani iznos iz 2016. godine – više nego dvostruko.

Udruženje građana i dodatna sredstva

Pored direktnih uplata privrednom društvu „Mozaik“, deo javnog novca ka istom krugu dolazio je i preko udruženja građana.

Udruženje „PomenaDa“ registrovano je 14. novembra 2018. godine, a kao njegov zastupnik navodi se Kristina Demeter Filipčev, novinarka „Bečejskog mozaika“. Već 2020. godine iz budžeta opštine Bečej ovom udruženju je isplaćeno 85.000 dinara za izradu projektne dokumentacije za međunarodni konkurs namenjen osobama sa invaliditetom, za potrebe lokalne samouprave.

Prema dostupnim podacima, projekti finansirani na ovaj način realizovani su kroz sadržaj objavljivan u „Bečejskom mozaiku“, odnosno kroz tekstove u ovom mediju, što ukazuje na još jedan kanal finansiranja povezan sa istim izdavačem.

Za 10 godina skoro 12 miliona dinara iz opštinskog budžeta

Ukupan iznos sredstava koje je „Mozaik“ dobio iz budžeta Opštine Bečej u periodu od 2015. do 2025. godine iznosi 11.957.476 dinara.

Ipak, ovaj podatak nije konačan. Naime, u odgovoru na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, iz Opštine Bečej je navedeno da za 2015. i 2016. godinu ne mogu da dostave potpune podatke o isplatama mimo konkursa. Kao razlog se navodi da su traženi podaci arhivirani u starom knjigovodstvenom programu, kojem više niko iz IT sektora nema pristup, jer je pristupne šifre imao bivši programer koji je preminuo tokom pandemije virusa korona.

Zbog toga se može zaključiti da su podaci o ukupnim izdvajanjima delimično nepotpuni, odnosno da je stvarni iznos javnog novca koji je tokom godina završio kod „Mozaika“ potencijalno i veći od prikazanog.

Institucionalna komunikacija i kritičko novinarstvo

Podaci pokazuju da je „Bečejski mozaik“ tokom jedne decenije bio deo stabilnog i razgranatog sistema finansiranja iz javnih sredstava, u kojem su se preplitali ugovori sa javnim preduzećima, konkursi, oglasi, kupovina publikacija i sredstva preko povezanih organizacija.

Takav model ne otvara samo pitanje transparentnosti trošenja javnog novca, već i suštinsko pitanje – kakav odnos medij ima prema onima koji ga finansiraju.

Promene u finansiranju neminovno otvaraju prostor za promene u izveštavanju. Kada se tokovi javnog novca smanjuju ili prestaju, menja se i odnos između medija i institucija o kojima izveštava. Upravo u tom diskontinuitetu moguće je sagledati da li je prethodni model bio zasnovan na uređivačkoj nezavisnosti ili na finansijskoj povezanosti.

Zato ovo nije samo priča o 35 miliona dinara javnog novca, već o načinu na koji finansiranje može biti povezano sa medijskim sadržajem.

Iako ova analiza ne ulazi u detaljnu ocenu uređivačke politike, podaci o dugogodišnjem i višekanalnom finansiranju iz javnog sektora otvaraju pitanje u kojoj meri takvi odnosi mogu uticati na način izveštavanja. Indikativno je da je po ukidanju finansijske podrške iz gotovo svih javnih kanala, ovaj medij u potpunosti promenio način izveštavanja, te da se sada finansira iz drugih izvora, što se jasno može videti na dnu sadržaja koje plasiraju.

Jer pitanje nije samo koliko je novca dato – već da li i kako finansiranje može oblikovati ono što građani dobijaju kao informaciju.