Pun Mesec je oduvek bio mnogo više od astronomske pojave. Još od davnina ljudi su mu pripisivali posebnu moć, a brojna verovanja i običaji sačuvali su se do danas.

Prema narodnim predanjima, noć punog Meseca smatra se vremenom pojačanih emocija. Verovalo se da su ljudi tada osetljiviji, da teže spavaju i da češće donose ishitrene odluke. Iako nauka nije potvrdila ove tvrdnje, one su i danas veoma rasprostranjene.

U mnogim krajevima Srbije postojalo je verovanje da se za vreme punog Meseca ne treba šišati niti seći nokti, jer će „sporije rasti“ ili doneti lošu sreću. S druge strane, pojedini su upravo tada sadili određene biljke, verujući da će bolje napredovati.

Pun Mesec je često povezivan i sa ljubavlju. Staro verovanje kaže da će parovi koji se prvi put poljube pod punim Mesecom imati dugu i srećnu vezu, dok su devojke nekada gledale u Mesec verujući da će u snu videti budućeg supruga.

Zanimljivo je da izraz „mesečar“ nije nastao slučajno. Nekada se verovalo da pun Mesec izaziva hodanje u snu, pa je od latinske reči luna nastao i izraz „lunatik“. Savremena medicina, međutim, nije pronašla dokaze da je pun Mesec direktan uzrok mesečarenja.

Još jedna zanimljivost jeste da se mnogi puni Meseci tokom godine nazivaju posebnim imenima. Tako postoje „Vučji Mesec“, „Jagodni Mesec“, „Žetveni Mesec“ i „Bobrov Mesec“, nazivi koji potiču iz tradicije severnoameričkih starosedelaca i označavaju prirodne pojave karakteristične za određeni period godine.

Bez obzira na to da li verujete u narodna predanja ili ne, pun Mesec i danas ostaje jedan od najmističnijih prizora na noćnom nebu, koji već vekovima podjednako inspiriše naučnike, umetnike i zaljubljenike u prirodu.