Sprženi kukuruz i klonuli suncokreti na vojvođanskim poljima slika su koja najbolje opisuje posledice sušnog avgusta. Dok paori sabiraju gubitke koji se mere stotinama miliona evra, stručnjaci upozoravaju da je šteta na usevima već sada nepopravljiva i da će se posledice osetiti ne samo na tržištu, već i u novčanicima potrošača kroz više cene hrane.
Tropski talas koji je tokom jula i avgusta pogodio Vojvodinu ostavio je teške posledice na useve, a prema rečima agroekonomskog analitičara Žarka Galetina, šteta je na pojedinim kulturama već sada nepopravljiva. Gostujući u emisiji „Dobro jutro Vojvodino“ na Radio-televiziji Vojvodine, on je istakao da je avgust bez padavina, praćen ekstremno visokim temperaturama, pogodio kukuruz u najosetljivijoj fazi nalivanja zrna.
„Imali smo jedan neviđeno topao avgust mesec, praktično bez kapi kiše, što je nanelo ozbiljnu, rekao bih, trajnu i nepopravljivu štetu“, ocenio je Galetin.
Njegove prognoze su sumorne – prinosi kukuruza će verovatno biti na nivou prošlogodišnjih loših rezultata, između četiri i pet tona po hektaru. Slična situacija je i sa suncokretom i sojom, gde se takođe očekuju značajni gubici, što potvrđuju i upozorenja Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) o ekstremnoj suši u regionu.
Nervoza na tržištu – paori protestuju zbog niske cene suncokreta
Pored prepolovljenog roda, poljoprivrednike je dočekala i niska otkupna cena suncokreta, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo. Dok je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio da je tržište već podiglo cenu na preko 40 dinara po kilogramu plus PDV, paori tvrde da to ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje. Poljoprivrednici iz okoline Zrenjanina održali su i proteste upozorenja, zahtevajući minimalnu cenu od 70 dinara.
Žarko Galetin objašnjava da početna cena nije konačna, ali ukazuje na ključni problem.
„Tržište suncokreta u Srbiji je oligopolističko. Imate svega nekoliko velikih kupaca, uljara, i proizvođači su prinuđeni da prodaju rod odmah nakon žetve zbog visokog sadržaja ulja, što ih stavlja u nepovoljan pregovarački položaj“, ističe Galetin.
Posledice suše osetiće svi – skuplja hrana na pomolu
Loša žetva direktno će uticati na cenu stočne hrane, što pokreće lančanu reakciju koja će se na kraju osetiti u svakom domaćinstvu. Manjak kukuruza, soje i suncokretove sačme neminovno će dovesti do poskupljenja mesa, mleka i drugih prehrambenih proizvoda.
Ovaj trend se poklapa i sa globalnim kretanjima. Galetin podseća da je Indeks cena hrane Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija dostigao najviši nivo u poslednje dve i po godine, podstaknut rastom cena žitarica i biljnih ulja.
Kao jedino dugoročno rešenje za borbu protiv sve učestalijih suša, Galetin vidi sistemski pristup države. Neophodno je, kako kaže, modernizovati kanalsku mrežu, usvojiti nacionalni program navodnjavanja i okrenuti se preciznoj poljoprivredi.
Podatak da se u Vojvodini, uprkos hiljadama kilometara kanala, navodnjava tek oko pet odsto obradivih površina, najbolje pokazuje koliko je ovaj problem zapostavljen i koliko je hitno potrebno delovati kako bi se osigurala budućnost poljoprivredne proizvodnje.
