Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom obeležava se sa ciljem podizanja svesti o pravima, dostojanstvu i mogućnostima osoba koje žive sa ovim genetskim stanjem, kao i promocije njihove pune ravnopravnosti i uključenosti u društvo.

Datum 21. mart (21.3.) izabran je simbolično, jer predstavlja tri kopije hromozoma 21, što je karakteristično za osobe sa Daunovim sindromom.

Svake godine, 21. marta, organizacija Down Syndrome International poziva pojedince, institucije i organizacije širom sveta da se uključe u aktivnosti koje promovišu poštovanje ljudskih prava osoba sa Daunovim sindromom. U saradnji sa svojim članicama organizuju se različite kampanje, javne diskusije i edukativne aktivnosti sa ciljem unapređenja njihove društvene uključenosti. Ovaj međunarodni dan nalazi se u zvaničnom kalendaru Ujedinjene nacije od 2012. godine.

Obeležavanje ovog dana predstavlja priliku da se ukaže na značaj inkluzije, jednakih mogućnosti i podrške, kako bi osobe sa Daunovim sindromom mogle aktivno da učestvuju u svim oblastima društvenog života.

Tema ovogodišnje kampanje povodom Svetskog dana osoba sa Daunovim sindromom posvećena je problemu usamljenosti i nosi poruku „Zajedno protiv usamljenosti“.

Ovom prilikom organizacija Down Syndrome International poziva pojedince, institucije i organizacije širom sveta da govore o usamljenosti sa kojom se često suočavaju osobe sa Daunovim sindromom, kao i osobe sa drugim intelektualnim teškoćama.

Iako se svako od nas ponekad može osećati usamljeno, za mnoge osobe sa Daunovim sindromom usamljenost predstavlja češće i teže iskustvo. Osećaj usamljenosti može pogoditi i njihove porodice, koje se ponekad suočavaju sa nedostatkom podrške i osećajem izolovanosti.

Usamljenost se može ispoljiti na različite načine, na primer:

kada osoba nema krug prijatelja ili zajednicu kojoj pripada,kada nema blisku osobu sa kojom može da podeli svoja osećanja i iskustva.Važno je naglasiti da usamljenost predstavlja ozbiljan društveni i zdravstveni problem. Ona nije samo prolazno neprijatno osećanje – dugotrajna usamljenost može negativno uticati na mentalno zdravlje, povećati osećaj anksioznosti i depresije, ali i nepovoljno delovati na fizičko zdravlje. Istraživanja pokazuju da štetni efekti usamljenosti na zdravlje mogu biti uporedivi sa posledicama svakodnevnog pušenja većeg broja cigareta.

Usamljenost nije izbor. Ona se često javlja kada osobe nemaju adekvatnu podršku da izgrade i održe kvalitetne odnose i veze sa drugim ljudima.

Osobe sa Daunovim sindromom mogu se ponekad nalaziti u okruženju drugih ljudi, a da se ipak osećaju usamljeno. Samo fizičko prisustvo u grupi ne znači i stvarnu uključenost. LJudi mogu biti okruženi drugima, ali se i dalje osećati usamljeno ukoliko ne postoji istinska povezanost, prihvaćenost i razumevanje.

Usamljenost može biti posledica i stigmatizacije i diskriminacije. Ona se javlja kada su osobe sa invaliditetom isključene iz obrazovanja, radnog okruženja i društvenog života zajednice.

Zato je ključni odgovor na ovaj problem stvarna inkluzija – stvaranje okruženja u kojem svaka osoba ima mogućnost da razvija prijateljstva, gradi odnose i oseća se prihvaćeno i vrednovano kao ravnopravan član društva.

Poruka kampanje „Zajedno protiv usamljenosti“ predstavlja poziv na zajedničko delovanje. Cilj je da se ukaže na problem usamljenosti, ali i da se podstakne razvoj zajednica u kojima se neguju međusobna podrška, povezanost i osećaj pripadnosti za sve.

Šta je svima potrebno da bi se osećali povezano i prihvaćenoKako bi se smanjila i sprečila usamljenost, svakoj osobi je potrebno okruženje koje podstiče pripadnost, međusobnu povezanost i ravnopravno učešće u društvu.

Stvarna inkluzijaOsobe sa Daunovim sindromom i drugim intelektualnim teškoćama treba da budu istinski uključene u obrazovanje, radno okruženje i život zajednice. To ne podrazumeva samo fizičko prisustvo, već aktivno učešće i ravnopravno uključivanje u sve društvene aktivnosti.

Podržavajuće i otvoreno okruženjeVažno je stvarati sredine u kojima se svaka osoba oseća dobrodošlo, prihvaćeno i vrednovano. Takvo okruženje podrazumeva otvorenost, međusobno uvažavanje i odsustvo stigmatizacije i diskriminacije.

Kvalitetni i značajni odnosiSvaka osoba treba da ima mogućnost da razvija stabilne i podržavajuće odnose sa prijateljima, porodicom i partnerima. Prijateljstva i bliski odnosi imaju ključnu ulogu u osećaju pripadnosti i povezanosti sa drugima.

Usamljenost kao pitanje ljudskih pravaUsamljenost osoba sa invaliditetom može se posmatrati i kao pitanje ostvarivanja osnovnih ljudskih prava. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom naglašava pravo svake osobe na život u zajednici, na ravnopravno učešće u društvu i na izgradnju međuljudskih odnosa.

Borba za ostvarivanje ovih prava predstavlja važan deo poruke kampanje „Zajedno protiv usamljenosti“. Ona podrazumeva obezbeđivanje mogućnosti za:

život u zajednici uz odgovarajuću podršku,zasnivanje partnerskih odnosa, brak i porodični život,pohađanje inkluzivnog obrazovanja,pristup inkluzivnom tržištu rada,ravnopravno učešće u kulturnim, sportskim i rekreativnim aktivnostima.Kako svi možemo doprinetiSmanjenje usamljenosti zahteva zajedničko delovanje celog društva.

Svaki pojedinacSvako može doprineti stvaranju otvorenog i podržavajućeg okruženja – pozivom drugima da se uključe u razgovor, zajedničke aktivnosti ili društvene grupe, kao i reagovanjem na situacije isključivanja ili diskriminacije.

Osobe sa Daunovim sindromom i druge osobe sa intelektualnim teškoćamaNJihov glas i iskustvo od posebnog su značaja. Važno je da imaju priliku da izraze svoje stavove i potrebe u vezi sa osećajem pripadnosti i uključenosti u društvo.

PorodicePorodice imaju važnu ulogu u pružanju podrške, otvorenom razgovoru o osećanjima i ohrabrivanju svojih članova da aktivno učestvuju u zajednici. Povezivanje sa drugim porodicama može doprineti jačanju međusobne podrške i zagovaranju boljih usluga i podrške.

OrganizacijeOrganizacije civilnog društva i institucije mogu doprineti organizovanjem događaja, grupa podrške i različitih aktivnosti koje podstiču povezivanje ljudi, kao i pružanjem prostora osobama sa invaliditetom i njihovim porodicama da izraze svoje potrebe i iskustva.

Zajednice, obrazovne ustanove i poslodavciVažno je razvijati inkluzivne programe, klubove, sportske i društvene aktivnosti koje omogućavaju svima da učestvuju i ostvaruju nove kontakte. Takođe je potrebno unapređivati politike i prakse kako bi se uklonile prepreke koje sprečavaju punu uključenost u društveni život.

Donosioci odluka i institucije vlastiNeophodno je da principi iz Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom budu dosledno primenjeni u praksi. To podrazumeva donošenje odgovarajućih politika, obezbeđivanje finansijske podrške i sprovođenje mera koje će smanjiti segregaciju, sprečiti diskriminaciju i doprineti izgradnji istinski inkluzivnog društva.