Egzaktni podaci o ženskom preduzetništvu u Vojvodini pružaju jasnu sliku o ekonomskoj snazi, ali i strukturnim izazovima sa kojima se suočavaju žene na severu Srbije. Vojvodina, sa svojim specifičnim privrednim nasleđem, prednjači u određenim segmentima, ali i dalje prati nacionalne trendove u pogledu rodnog jaza.

Zvanične statistike i najnovija istraživanja pokazuju da, prema podacima iz 2024. i 2025. godine, u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini posluje više od 20.000 privrednih društava u kojima su žene vlasnice ili suvlasnice sa udelom većim od 51%.Takođe,  žene čine oko 31,4% od ukupnog broja preduzetnika u pokrajini. Ovaj podatak je stabilan poslednjih nekoliko godina, ali pokazuje blagi trend rasta u sektoru usluga visoke dodate vrednosti.

Iako su preduzetničke radnje najčešći oblik (gde su žene vlasnice u preko 32% slučajeva), u sektoru malih i srednjih privrednih društava taj procenat opada na oko 18,6% štto govori o uticaju patrijarhalnih modela poslovanja.

Najveća koncentracija ženskih biznisa je u Južnobačkom okrugu, sa Novim Sadom kao apsolutnim centrom, gde se nalazi gotovo polovina svih registrovanih preduzetnica u pokrajini. Nadalje, podaci pokazuju jasnu promenu fokusa. Dok su decenijama dominirale trgovina i zanatstvo, preduzetnice u Vojvodini se sve više okreću "ekonomiji znanja".

Procenti učešća „ženskih biznisa“ po sektorima delatnosti govori da u sektoru usluga žene učestvuju sa 71,4%. u trgovini na malo i veliko 24,1%, u prerađivačkoj industriji 12,4%, dok su u stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima zastupljene sa svega 9,8%. Još manje ih ima u poljoprivredi, gde učestvuju sa svega 4,2%, što je uslovljeno i tradicionalnom strukturom vlasništva nad poljoprivrednim domaćinstvima.

Ohradbruje podatak da su u Vojvodini žene zastupnice u čak 65,3% društava sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.), što ukazuje na to da su žene često operativni lideri, čak i kada nisu stopostotne vlasnice.

Profil vojvođanske preduzetnice u 2025. godini bitno je drugačiji nego pre deset godina. Više od 50% preduzetnica u pokrajini ima završen fakultet ili visoku školu. Ovo je ogroman skok u odnosu na 2011. godinu kada je taj udeo bio ispod 30%. Čak 70% novoregistrovanih biznisa pokrenuto je jer su vlasnice prepoznale tržišnu šansu, a ne zato što nisu imale drugog izbora.

Prosečna starost preduzetnice u Vojvodini je 46 godina, što ukazuje na to da se žene najčešće odlučuju na samostalni biznis nakon što steknu određeno radno iskustvo u sistemu.Međutim, iako brojne, „ženske“ firme su i dalje ekonomski nerazvijenije od „muških“ privrednih subjekata. Ženska preduzeća učestvuju sa svega 5,4% u ukupnom poslovnom prihodu svih privrednih društava u pokrajini, dok kod preduzetnika taj udeo raste na 27,6%. Ovo je jasan pokazatelj da su ženski biznisi mahom mikro i mali.

Važnost ženskog preduzetništva je prepoznala Pokrajinska vlada, koja je preko Sekretarijata za privredu i turizam samo u 2024. godini usmerila preko 170 miliona dinara bespovratnih sredstava isključivo za žensko preduzetništvo. U 2025. godini, javni konkursi su fokusirani na digitalizaciju i nabavku opreme, sa subvencijama koje pokrivaju do 90% troškova.

Uprkos napretku, podaci ukazuju na neke kritične tačke. Manje od 20% žena u ruralnim delovima Vojvodine ima imovinu uknjiženu na svoje ime, što im onemogućava uzimanje kredita za proširenje posla. Takođe, u 2025. godini, čak 45% ispitanica navodi nedostatak kvalifikovane radne snage kao najveću prepreku daljem razvoju. Postoji i ograničavajući faktor uslovljen nedovoljnim digitalnim kompetencijama u korišćenju naprednih softverskih rešenja za optimizaciju proizvodnje. Svega 12% ženskih MSP u Vojvodini koristi napredne ERP sisteme.

Žensko preduzetništvo u Vojvodini je izašlo iz faze "preživljavanja" i ušlo u fazu profesionalizacije. Podaci sugerišu da je ključ daljeg rasta u prenošenju fokusa sa usluga na proizvodnju i većem učešću u vlasništvu nad nepokretnostima, što bi otvorilo vrata ka ozbiljnijem investicionom kapitalu.

Za pokretanje biznisa je potrebna hrabrost ali i osnaživanje onih koje o tome razmišljaju. Primer hrabrosti smo pronašli ispod jednog šešira. Na Instagramu i među ljubiteljima mode poznata kao @sheshirdzija, Sonja Simeonović je vratila eleganciju na novosadske ulice. Njena priča nije samo priča o modi; to je priča o umetnosti, starom zanatu i hrabrosti da se bude svoj. Ono što Sonju izdvaja od svih drugih jeste njena beskompromisna posvećenost procesu.

Dok mnogi danas samo ukrašavaju gotove proizvode, „Šeširdžija“ svoje šešire stvara od nule. Koristeći stare, autentične drvene kalupe (koji su danas prava retkost), ona ručno oblikuje svaki milimetar materijala. To je proces koji zahteva strpljenje, snagu i beskrajnu ljubav – a rezultat je uvek savršenstvo.

Njeni šeširi nisu samo dodaci odeći; oni su stav. Bilo da izrađuje prefinjeni fascinator za svečanu priliku, ekstravagantni turban ili klasični šešir koji odbija da izađe iz mode, Sonja stvara „nosivu umetnost“. Njen moto je jasan: Žena je unikat kada nosi šešir. Kod nje nećete naći dva ista primerka – svaki komad ima svoju dušu i namenjen je osobi koja želi da ostavi trag.

Zahvaljujući njoj, Novi Sad ponovo dobija obrise onih vremena kada se na ulicu nije izlazilo bez šešira, ali na jedan potpuno moderan i svež način. Sonja je dokaz da jedan detalj može promeniti sve – držanje, pogled na svet i način na koji vas drugi vide. Za sve one koji žele da izađu iz kalupa (osim onog drvenog, na kojem nastaje magija), Sonjine kreacije su pravi izbor. Ona nije samo napravila brend; ona je kreirala identitet.

Projekat "Prvi koraci" sufinansiran je sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama AP Vojvodine. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.