KULA, 15.05.2026. –  U koncertnoj sali Škole za osnovno muzičko obrazovanje u Kuli održano je poetsko-dramsko-muzičko veče ,,Poema o Lenki i Lazi“. Manifestaciju je organizovala Biblioteka ,,Žikine staze“ iz Kule, a publika je imala priliku da uživa u programu posvećenom velikoj ljubavnoj priči Lenke Dunđerski i Laze Kostića, kroz poeziju, dramski izraz i muziku.

U programu su učestvovali: Zdenka Trifunjagić u ulozi Lenke Dunđerski, Ervin Gazdag u ulozi Laze Kostića, Dragan Dmitrov, slikar i scenograf, Ivan Leščešen, kantautor, Ivana Urankar, recitator, Filip Pronek, recitator, i Pop hor Kula, pod dirigentskom palicom Milice Aleksić.

Urednik Biblioteke ,,Žikine staze“, Filip Pronek, istakao je da je učesnike poeme upoznao na jednoj večeri poezije u Žitištu, te je na taj način i došlo do ove večeri. Pronek je naglasio da je ista za njih imala i veliki značaj, imajući u vidu da je nedavno njihova biblioteka proslavila godišnjicu postojanja:

„Organizator ovog večerašnjeg sabranja, odnosno poeme o Lenki i Lazi, jeste Biblioteka „Žikine staze“ iz Kule. Želim da istaknem da je biblioteka ove godine, tačnije 9. maja, proslavila svoj prvi rođendan. Osnovana je 9. maja 2025. godine i tokom svoje prve godine postojanja priredila je dva ovakva događaja.

Jedno veče bilo je posvećeno sećanju na Živojina Žiku Kuljančića, čije ime biblioteka i nosi, a druga manifestacija je ovo muzičko-poetsko-dramsko veče — poema o Lenki i Lazi.

Do ovog događaja došlo je tako što sam večerašnje aktere, Ervina Gazdaga i Zdenku Trifunjagić, kao i njihovog kolegu, likovnog umetnika i slikara Dragana Dmitrova, upoznao na jednoj večeri poezije u Žitištu, gde je organizovano veče poezije i vina. Sa njima već oko dve godine imam lepu saradnju i prijateljsko poznanstvo.

Tako smo došli na ideju da gostuju u Kuli i da kulskoj publici predstave poemu o platonskoj ljubavi Jelene Lenke Dunđerski i Lazara Laze Kostića. Drago mi je što su prihvatili naš poziv i što su večeras gostovali u Kuli.

Nadam se da će biti prilike da nam ponovo dođu sa nekim novim komadom, a ja im se još jednom zahvaljujem i verujem da će se naše druženje i saradnja nastaviti i u budućnosti.“

Zdenka Trifunjagić i Ervin Gazdag, glumci koji su učestvovali u programu rekli su da im je veoma drago što su, nakon velikog broja gradova, došli u Kulu. Istakli su i to da oni uživaju u svom poslu, pa i u izvođenju ove poeme koja je stekla velike simpatije gledalaca:

„Ovo nam je sedmo izvođenje poeme. Počeli smo jednim nastupom u Skadarliji i mislili smo da će se na tome sve završiti. Međutim, poema se dopala publici, pa su usledili nastupi u Bočaru, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi, Uzdinu… Napravili smo jedan lep krug po Banatu, ali i šire, po Vojvodini.

Sve je naišlo na veoma lep odziv publike. Već nas očekuju nastupi u Rumuniji, Žitištu, kao i još neki termini koji su već zakazani ili će tek biti. To nas posebno raduje, jer znači da postoji interesovanje i da je publika prepoznala ono što radimo.

Na pitanje koliko je važno da se ovakve teme obrađuju i koliko je zahtevno iz glumačkog ugla raditi ovakvu poemu, mogu da kažem da mi nismo profesionalni glumci. Mi smo amateri koji sve ovo rade iz čiste ljubavi, a upravo to, možda, daje posebnu težinu celoj priči. Naš cilj je da publici prenesemo tu vanvremensku ljubav, koja je u nekom vremenu možda bila smatrana nemoralnom, a danas je i tekako prihvaćena. Uostalom, da nije bilo te ljubavi, ne bi bilo ni „Santa Marije dela Salute“, niti mnogih drugih velikih dela Laze Kostića.”

Kantautor Ivan Leščešen rekao je da Laza Kostić predstavlja, bez sumnje, jednu legendu koja živi, te da je priča o platonskoj ljubavi prevazišla područje sa koga dolazi, a da mi imamo tu sreću da živimo baš na tom području:

„Laza Kostić je, na neki način, legenda koja živi ne samo na ovim prostorima, iako je upravo ovde stvarao, živeo i ostavio najdublji trag. NJegovo delo i priča o njemu posebno su bliski ovom podneblju.

Međutim, priča o snazi platonske ljubavi odavno je prevazišla granice ovog prostora. Mi imamo sreću da živimo upravo na području kojim su se nekada kretali i Laza i Lenka — Lenkin trag ostao je u Srbobranu, a Lazin u Somboru.

Nalazimo se negde na sredokraći njihovih puteva, mesta na kojima su se susretali, i čini se kao da taj duh i danas živi među nama, kao da je i dalje prisutan.

To se oseća i večeras, kroz ljude koji su bili ovde. Ta emocija i ta priča prenose se na nove generacije, a možda je upravo to i najvažnija poruka svega — da ljubav živi. Pa makar bila i platonska, ona traje i ostavlja trag.“

Izvor: Q media