Da li vam je poznata sledeća situacija: otvorite frižider, pogledate šta ima unutra i shvatite da zapravo niste ni bili gladni. Ako vam se to često dešava, razlog uopšte ne mora biti želja za hranom ili glad, već način na koji mozak reaguje na nekoliko stanja u vašem telu i duši.

Postoje dve vrste gladi koje je važno razlikovati. Homeostatska glad nastaje kada telu zaista nedostaje energije, dok je hedonistička glad povezana sa željom za zadovoljstvom, boljim raspoloženjem ili privlačnošću određene hrane.

Zato možete poželeti da otvorite frižider čak i kada vam fizički nije potrebna hrana. Dovoljni su miris, reklama, pomisao na omiljeno jelo ili jednostavno ulazak u kuhinju.

Mozak pamti gde se nalazi hrana i povezuje frižider sa mogućom nagradom. Zanimljivo je da se dopamin, koji učestvuje u motivaciji i očekivanju nagrade, posebno aktivira upravo dok očekujemo nešto prijatno.

Tako nastaje jednostavna petlja navike:

Okidač: prolazite pored frižidera ili ulazite u kuhinju. Navika: automatski otvarate vrata. Nagrada: očekujete da ćete pronaći nešto ukusno. Vremenom se ovo ponašanje može pretvoriti u automatizam, čak i kada nema stvarne gladi.

Ako vam je dosadno, mozak traži način da dobije novu stimulaciju, a hrana je jedna od najdostupnijih opcija. Slično se može dogoditi kada smo pod stresom ili umorni.

Hronični stres može povećati želju za kaloričnom hranom, dok nedostatak sna utiče na hormone povezane sa glađu i sitošću. Kada smo neispavani, teže je i kontrolisati impuls da nešto pojedemo.

Sledeći put kada otvorite frižider, zastanite na trenutak i zapitajte se: „Da li sam zaista gladan/gladna ili mi je dosadno, pod stresom sam ili samo tražim nešto što će me razonoditi?“

Ako nema fizičke gladi, pokušajte prvo sa čašom vode, kratkom šetnjom, razgovorom ili nekom drugom aktivnošću.

Ponekad frižider nije ono što tražimo – već samo najbrži način da prekinemo dosadu ili neprijatan osećaj.

sensa.mondo.rs/novosadska.tv

Foto: unsplash.com