Tečnost koju ostavljate u tegli kada pojedete poslednji krastavac neki sportisti piju namerno. Sok od kiselih krastavaca pre treninga uzimaju da bi sprečili grčeve i lakše podneli umor. Zvuči čudno, ali iza toga stoji nekoliko studija, i jedan trik koji ćete naći na sredini teksta.

Reč je o slanoj tečnosti koja ostane u tegli nakon što pojedete krastavce. Kod komercijalnih varijanti sastav je jednostavan: voda, morska so i sirće, ponekad beli luk, biber u zrnu i začini. Pravi, fermentisani krastavci se prave u veoma slanom rastvoru, ali bez sirćeta. So tada pokreće fermentaciju i menja šećere iz krastavaca.

Sam napitak nije neka riznica hranljivih materija. Ima puno natrijuma, malo kalijuma, kalcijuma i magnezijuma, a krastavci nose i vitamine A i E. Prava vrednost fermentisane verzije su probiotici, bakterije koje čuvaju creva.

Grčevi najčešće dolaze od gubitka tečnosti i elektrolita, a posle napornog treninga znojenje to samo pogorša. Neki podaci pokazuju da mala količina, oko jednog mililitra po kilogramu telesne mase pre vežbanja, može skratiti trajanje grča. Mehanizam verovatno nije u sastavu, već u refleksu koji kiselina okida u ustima i grlu. To potvrđuje istraživanje o refleksnom smirivanju mišićnih grčeva kod dehidriranih ljudi, objavljeno u časopisu „Medicine & Science in Sports & Exercise“.

Rezultati su ipak pomešani. U anketi među 337 atletskih trenera, njih 63, odnosno 19 procenata, davalo je sok svojim sportistima da spreči grčeve. Uputstvo je uglavnom bilo 70 do 200 mililitara soka, 30 do 60 minuta pre vežbanja. Kod pacijenata sa cirozom pijuckanje soka je ublažilo teške grčeve bez neželjenih efekata. Studija iz 2014. godine, međutim, nije našla jasnu korist, jer male količine ne nadoknade dovoljno natrijuma i kalijuma.

Napici bogati natrijumom šire zapreminu krvi. Telo se onda brže znoji, koža dobija bolji protok krvi, a osnovna temperatura ostaje pod kontrolom. Zbog toga sportisti mogu da izdrže duže na treningu izdržljivosti. Salamura od krastavaca tu radi kao praktičan izvor soli, ne kao čarobni napitak.

Posle burne noći pola čaše kiselog soka može da ublaži glavobolju, umor i žgaravicu, jer vraća izgubljene elektrolite i tečnost. Slična glad za solju objašnjava zašto trudnice često žude baš za ovim napitkom. Fermentisana verzija je uz to probiotičko piće, pa podržava mikrobiom creva i usporava pražnjenje želuca, što daje duži osećaj sitosti.

Sok je previše slan da bi svako trebalo da ga pije. Ako imate visok krvni pritisak ili ste na ishrani sa malo natrijuma, zaobiđite ga. Ministarstvo poljoprivrede SAD preporučuje najviše 2.300 miligrama natrijuma dnevno. Kod nekih ljudi izazove mučninu, stomačne tegobe ili otežanu rehidraciju. Redovno ispijanje slanih pića podiže i toleranciju na so, pa vremenom sve više žudite za slanim.

Može da skrati grč ako popijete malu količinu pre napora, ali dokazi su pomešani. Voda tokom dana i hranljiva ishrana ostaju osnova, piše Krstarica.

Oko 70 do 200 mililitara, 30 do 60 minuta pre vežbanja, po preporukama trenera iz ankete. Ne preterujte zbog visokog natrijuma.

Krastavce, mirođiju i beli luk prelijete slanom vodom i ostavite četiri do deset dana na sobnoj temperaturi, pa prebacite u frižider.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

krstarica.com/novosadska.tv

Foto: unsplash.com