Prema narodnom verovanju, običaj farbanja jaja u crvenu boju vezuje se za trenutak Hristovog vaskrsenja. Predanje kaže da su u tom času jaja pocrvenela, što je postalo simbol radosti i pobede života nad smrću.

U prošlosti su se koristili isključivo prirodni pigmenti. Crvena boja se dobijala iz korena biljke broć, dok su se za ostale nijanse koristile biljke poput spanaća ili lukovine. Tek u novijoj istoriji u upotrebu ulaze industrijske boje, ali suština običaja ostaje nepromenjena.

Čuvarkuća, kao prvo ofarbano jaje, zauzima posebno mesto u svakom domaćinstvu. NJena uloga je zaštitna, a mesto na kojem stoji pažljivo se bira, navode etnolozi.

U Vojvodini: Najčešće se postavlja pored kućne ikone. Ostatak Srbije: Čuva se na vidnom i značajnom mestu u domu tačno godinu dana.

Interesantan je i običaj zamene stare čuvarkuće novom. Prema rečima etnologa, staro jaje se ne odbacuje nasumično. Ono se drobilo i stavljalo u prvu brazdu tokom oranja, sa ciljem da prizove rodnu i berićetnu godinu, čime se spajaju hrišćanski običaj i agrarni kultovi naših predaka.