Sveti Jovan Krstitelj jedna je od najznačajnijih ličnosti hrišćanske vere. U jevanđeljskoj priči Jovan je otvoreno osuđivao cara Iroda zbog njegovog nezakonitog odnosa sa Irodijadom, ženom njegovog brata. Zbog toga je bio zatvoren.

Na Irodovoj gozbi Irodijadina kćerka Saloma svojim plesom zadivila je cara, koji joj je obećao da će joj dati šta god poželi. Na nagovor majke, zatražila je glavu Jovana Krstitelja na tanjiru.

Irod je naredio da se Jovan pogubi, a njegova glava je doneta na tanjiru. Tako je Sveti Jovan postradao ne odričući se istine koju je propovedao.

Jedna od najvažnijih karakteristika ovog praznika jeste strogi jednodnevni post.

Vernici ovaj dan provode u molitvi, uzdržavanju i postu. Prema crkvenoj praksi, za Usekovanje se posti strogo, a u izvorima se navodi i mogućnost takozvanog suhojedenja. Ukoliko praznik padne u subotu ili nedelju, post se ublažava prema propisanom razrešenju.

Jedno od najpoznatijih narodnih verovanja jeste da na Usekovanje ne treba jesti crvenu hranu.

Tako se u pojedinim krajevima izbegavaju paradajz, crvene jabuke, crvene paprike, lubenica, crveno grožđe i druge namirnice crvene boje.

Razlog je simboličan- crvena boja podseća na krv Svetog Jovana prolivenu prilikom njegovog stradanja.

Međutim, važno je naglasiti: izbegavanje crvene hrane je narodni običaj, a ne opšte crkveno pravilo.

U nekim delovima Srbije sačuvao se i običaj da se na Usekovanje ne jede iz tanjira, upravo zbog sećanja na to što je Jovanova glava doneta na tanjiru.

Ovaj običaj takođe spada u narodnu tradiciju, a ne u obavezno pravilo pravoslavne crkve.

U narodnom kalendaru postoji i verovanje da na Usekovanje ne treba ništa seći, naročito nožem.

Zbog toga se u nekim krajevima izbegavalo sečenje voća, povrća i drugih namirnica, a posebno onih okruglog oblika. Narod je to povezivao sa odsečenom glavom Svetog Jovana.

I ovo je deo tradicionalnog narodnog običaja, a ne crkvena zapovest.

Prema narodnoj tradiciji, Usekovanje je dan kada ne bi trebalo raditi teške poslove.

Praznik se provodi mirnije, u molitvi i uzdržavanju, a u nekim krajevima se odlazilo u prirodu i bralo lekovito bilje. Prema zapisima o narodnim običajima, posebno se vodilo računa da se tog dana ne radi ništa oko semena.

Jedna od zanimljivosti je da je baš na ovaj praznik 1914. godine rođen patrijarh srpski Pavle, rođen kao Gojko Stojčević u Kućancima.

novosadska.tv

Foto: Screenshot YT Hram Televizija