– LJudi odlučuju na izborima. SNS, ta stranka ima svog predsednika, to je Miloš Vučević, ja tu stranku poštujem i volim beskrajno, iako sam samo član organa te stranke, nikada je neću napustiti i uvek ću je beskrajno voleti, jer ja mislim da je ta stranka spasila Srbiju. I to sam spreman da dokazujem svakome, bukvalno je spasila Srbiju i kao feniks iz pepela je podigla. Šta god ko govorio, kako god ko govorio, nisu stvari lake. Da li ima i loših ljudi? Da li ima loših ljudi? Da li ima ovakvih? Pa ima svuda. Nemate ni jedno polje žita u kojem nema kukolja, nijedno. Metar sa metar, pa ne postoji da nema kukolja. A ne da imate tako veliku i ogromnu stranku, a da takvih ljudi nema. Ali su najvećim delom to dobri domaćini, ozbiljni, odgovorni ljudi koji su bukvalno spasavali i uspeli u tome što se Srbije tiče.

– Dakle, ukoliko dobijem podršku od ljudi za to da budem kandidat za predsednika vlade, samo ću vam jednu stvar danas reći, a taj ću program izložiti kada završim predsednički mandat. Moja ideja je da sledeća vlada ima premijera i najmanje i najviše 12 ministara. Dakle, da to bude najmanja vlada u našoj istoriji, ali da budu vredni, marljivi ljudi, energični ljudi, sposobni da preuzmu odgovornost, i ljudi koji znaju da će tu da budu ne da bi uživali, već da bi radili u interesu građana. Tako da, to će biti moje obećanje građanima, i ja ću to da potpišem. Biće mnogo veća ministarstva i nadležnosti u odnosu na sada njihova pojedinačna. Ministri se uvek tuku za ovlašćenje. Kad donosite zakon o Vladi i ministarstvima, to je opšta tuča. A kad ih pitaš šta su stvarno uradili i da li su se posvetili svakoj od tih ogromnih oblasti, naravno da nisu.

– Danas gas, ljudi, 880 dolara na 1. 000 kubnih metara. Nama danas nafta ima nenormalne cene, nenormalne. I nastavlja se taj sukob, Amerika-Iran, nastavlja se sukob u Ukrajini. Biće stvari za zimu samo gore. Vi stvarno mislite da je potrebno da se neko igra državom i da nam dovodi nesposobnjakoviće, zamislite Šoškića da vam bude neko ko treba sutra da vodi finansije, ili Narodnu banku, ili Vladu, ili bilo šta. Dela govore, ne reči. Na tarabu svako može da napiše svašta, pa se niko za to na tarabu ne zaleće. Nego gledaju ljudi da li ste uradili nešto, i šta je to što ćete da uradite. Tako da, ja sam zadovoljan onim što smo uradili, ali moramo sebe dosta da menjamo, moramo mnogo sebe da menjamo. To da mi glumite klub ekskluzivnih i mnogo važnih ljudi koji treba da uživa po večerama i ručkovima i gradskim kombinacijama, to ili zaboravite ili nećete biti u timu.

– Jedino pravo istraživanje je ono koje dolazi na izborima. I ja ne volim istraživanja koja nam daju veliku prednost. Zbog čega? E, sad ću da vam objasnim. Zato što se tad ljudi opuste, zato što tad ljudi neće da rade, zato što tad ljudi misle „gotovo je i ovako i onako“. Da se spremimo mi za raspodelu funkcija i to je jedino što ih interesuje. A mene to ne zanima. Mene zanima da idemo i da pokušamo sebe da menjamo u razgovoru sa ljudima. I taj razgovor sa ljudima, vi mislite da je to neka bezvezna sintagma. Nije. To je najteži posao. Verujte mi na reč, verujte mi na reč, to je teži posao nego bilo koji drugi. Zato što vi morate da pogledate u oči svakog čoveka, morate da razumete njegov psihološki profil, da razmenite energiju sa njim, da čujete smislene i ne uvek smislene primedbe, pitanja i sve drugo. I opet morate da pokažete neku vrstu odgovornosti, manje ili više ljubaznosti, ali odgovornosti da na ozbiljan način to saslušate i pružite odgovoran i ozbiljan odgovor. To je užasno težak posao. I ja zato molim ljude, ako hoćete da se bavite ovim poslom, to morate da radite. To nije posao koji će da ti otvori vrata da bi smestio donji deo leđa na zadnje sedište automobila. To je posao da ti slušaš ljude. Da li su u pravu, nisu li u pravu, tvoje je da donosiš odluku, na kraju krajeva. Nije tvoje da ispunjavaš želje. Tvoje je da donosiš odluke. Odluke se u ovakvim vremenima veoma teško donose. Veoma teško. Koju god odluku da sam doneo, ja sam rekao super, neće da ide avion po Mladića, neće da bude ovo, neće da ide ono. Kritikovali bi me. Rekli bi: „Sramota“. Kad uradiš ovo, kažu: „Sramota, to radi sa ratnim zločincem, genocidašem, ovakvim i onakvim“. Šta god da uradiš, taj posao donošenja odluka je užasno težak. Ja se uopšte nisam rukovodio time šta će ko da mi kaže. Ni izborima, ni time šta će da mi kaže Evropa, ni bilo ko drugi, niti šta će da mi kažu politički protivnici. Moraš da imaš cilj, ideju šta je to, zbog čega, i kako donosiš odluke. I kada doneseš tu odluku, da staneš iza te odluke i da se boriš za tu odluku.

– Dakle, ja se ozbiljno spremam, ukoliko dobijem poverenje naroda, kako i na koji način da vodim vladu. Verovatno bi mi to bio i poslednji mandat i onda je vreme za neke mlađe ljude. Ali bih želeo da zaokružim sve i da završim i da svakom čoveku u Srbiji bude jasno da smo velika dela napravili i mnogo toga uradili. Ali ja govorim o tom 16. koji dolazi. 12. će svi Albanci ovog sveta da se skupe na tim protestima i da traže oslobađajuću presudu, a ja vam sad govorim do čega sam došao špijunskim kanalima. Slušajte, slušajte sad. Namerno sam ovo rekao, da bi razne budale umislile ne znam šta. Dakle, dobio sam informaciju, voleo bih da nije istinita, i bio bih najsrećniji na svetu da nije istinita. Dobio sam informaciju da će Hašimu Tačiju da „pokriju“ pritvor time što će da bude osuđen za nepoštovanje suda ili za tako neku budalaštinu. Za nepoštovanje suda, a zločini nad Srbima ništa. A onda ćemo drugačije da razgovaramo i sa Evropljanima i sa svima drugima. Zato što je onda jasno šta su sve ovo vreme radili. Lepo da se mi time više ne bavimo, da znamo da međunarodna pravda i međunarodno pravo ne postoje za sva ta 4-5 tribunala, sudova, raznih, i ovako i onako. I lepo da mi verujemo u svoje zakonodavstvo i da se ne mešamo više u ta posla.

Vučić kaže da je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov bio u pravu kada je rekao da je pitanje hoće li Srbija u budućnosti biti u EU.

– Što se mene tiče, ja od toga neću da odustanem. Odgovoran čovek mora da sarađuje. Bićemo na evropskom putu, to je jedino moguće. A, da li će oni nas da prime? Pa, neće!