Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jeliseja, jednog od najvećih starozavetnih proroka, čije se ime vekovima poštuje i u srpskoj narodnoj tradiciji.

Prema Svetom pismu, Jelisej je bio učenik i naslednik proroka Ilije. Veruje se da je od Boga dobio dar čudotvorstva, pa je tokom života isceljivao bolesne, vaskrsavao mrtve, umnožavao hranu i činio mnoga druga čuda. Zbog toga ga pravoslavni vernici poštuju kao velikog Božjeg ugodnika i zaštitnika ljudi u nevolji.

U srpskom narodu su se očuvali brojni običaji i verovanja.

Prema narodnom predanju, na ovaj dan ne treba započinjati velike poslove niti donositi važne životne odluke na brzinu. Veruje se da sve što se započne bez strpljenja može naići na prepreke.

Posebno se preporučuje da se dan provede u miru, bez svađa i teških reči. Stari su govorili da će onaj ko se na Svetog Jeliseja posvađa sa bližnjima dugo nositi nemir u kući.

Narod je verovao i da ovog dana ne treba činiti nepravdu, jer se „sve vraća onome ko zlo učini“. Zato se praznik smatrao dobrim trenutkom za praštanje, pomirenje i pomoć siromašnima.

Ukoliko je dan vedar i sunčan, narodno verovanje kaže da će leto biti dugo, suvo i rodno. Ako se, pak, pojave oblaci i kratkotrajna kiša, verovalo se da će druga polovina leta doneti više padavina i dobar rod kukuruza i voća.

Takođe, veruje je se da danas posebno oni koji imaju problema sa vidom treba da se pomole u crkvi. U prošlosti su vernici odlazili u bogomolje, gde su simbolično noktima skidali malo maltera sa zidova, a zatim ga koristili da trljaju oči, verujući u isceliteljsku snagu ovog čina.

Vernici danas odlaze u crkvu, pale sveće za zdravlje svojih najmilijih i upućuju molitve Svetom Jeliseju, tražeći blagoslov, mir i zaštitu za porodicu.

novosadska.tv

Foto: Pexels