Sveti Jovan Vladimir živeo je krajem 10. i početkom 11. veka. Bio je knez Duklje, države koja se prostirala na prostoru današnje Crne Gore i dela Srbije. U narodu je ostao upamćen kao pravedan, pobožan i milosrdan vladar koji je brinuo o svom narodu i trudio se da izbegava ratove.

Prema predanju, zarobio ga je bugarski car Samuilo. U zarobljeništvu je upoznao Samuilovu kćer Kosaru, koja se zaljubila u njega. Venčali su se, a Vladimir se potom vratio u svoju zemlju.

Posle Samuilove smrti, novi vladar Vladislav pozvao je Vladimira u Prespu pod zakletvom da mu se ništa neće dogoditi. Međutim, knez je prevarom ubijen 1016. godine ispred crkve. Predanje kaže da je posle pogubljenja u rukama nosio sopstvenu odsečenu glavu, zbog čega se na ikonama najčešće prikazuje sa krunom, krstom i svojom glavom u rukama.

Posebno mesto u narodnom predanju ima krst Svetog Jovana Vladimira. Vekovima ga čuva porodica Andrović iz sela Veliki Mikulići kod Bara. Svake godine na Trojičindan organizuje se tradicionalna litija na planinu Rumiju, gde vernici nose ovaj krst i mole se za zdravlje, mir i blagostanje.

U srpskom narodu Sveti Jovan Vladimir smatra se zaštitnikom pravde, poštenja i bračne vernosti.

Na ovaj dan običaj je da vernici odu u crkvu i zapale sveću za zdravlje porodice, pomažu siromašnima i čine dobra dela, u čast svetitelja koji je bio poznat po milosrđu, izbegavaju svađe, teške reči i sukobe. U pojedinim krajevima veruje se da na ovaj praznik treba započeti neko dobro delo, jer će ga pratiti Božji blagoslov.

Prema narodnom verovanju, na Svetog Jovana Vladimira ne valja svađati se sa ukućanima, davati lažna obećanja, činiti nepravdu ili nekoga prevariti, započinjati poslove koji su zasnovani na obmani ili koristoljublju.

novosadska.tv

Foto: Pexels