Pravoslavni vernici slave Duhove, praznik poznat i kao Silazak Svetog Duha na apostole i Pedesetnica. To je jedan od najvećih hrišćanskih praznika, odmah posle Božića i Vaskrsa.

Praznik se obeležava pedesetog dana posle Vaskrsa i deset dana posle Spasovdana. Prema Svetom pismu, tog dana je Sveti Duh sišao na apostole u obliku ognjenih jezika i dao im dar da govore različitim jezicima kako bi širili Hristovu nauku među svim narodima. Zbog toga se Duhovi smatraju „rođendanom Crkve“.

Na ovaj dan posebno se proslavlja tajna Svete Trojice: Bog Otac, Bog Sin i Bog Sveti Duh. Zato se praznik naziva i Trojice ili Trojčindan.

Najvažniji običaji na Duhove

Jedan od najprepoznatljivijih običaja jeste ukrašavanje crkava travom, cvećem i zelenim grančicama. Vernici često ponesu deo te osvećene trave kući i čuvaju je pored ikone tokom godine kao blagoslov.

Posle liturgije mnogi pletu venčiće od trave i cveća koje su uzeli iz hrama. Venčići se stavljaju uz ikone, na kapije, štale ili druge delove domaćinstva kao simbol zaštite i napretka.

Na Duhove se služi posebno večernje bogosluženje tokom koga vernici kleče i čitaju se molitve Svetom Duhu. To je jedan od retkih praznika kada je ovaj obred toliko naglašen.

U mnogim krajevima Srbije nekada su kroz sela prolazile litije – svečane povorke koje su blagosiljale njive, vinograde i domove. U pojedinim mestima ova tradicija i danas postoji.

Šta se ne radi na Duhove?

Prema narodnom verovanju:

izbegavaju se teži fizički poslovi, ne radi se u polju ako nije neophodno, dan je posvećen molitvi, porodici i miru, ne započinju se veći poslovi i građevinski radovi.

Duhovi se slave tri dana: Duhovska nedelja (danas), Duhovski ponedeljak i Duhovski utorak. Posle toga sledi takozvana trapava sedmica, tokom koje nema posta sredom i petkom.

novosadska.tv

Foto: Pexels