Prema hrišćanskom verovanju, tog dana se Isus Hrist vazneo na nebo pred apostolima, završivši svoje zemaljsko prisustvo i obećavši silazak Svetog Duha.

Spasovdan simbolizuje pobedu života nad smrću, ali i nadu, spasenje i uzdizanje čoveka ka Bogu. U narodu se veruje da je ovo praznik mira, praštanja i duhovnog uzdizanja.

Ovaj praznik je i krsna slava Beograda, pa se u prestonici tradicionalno organizuje velika Spasovdanska litija ulicama grada.

U mnogim krajevima Srbije veruje se da na Spasovdan ne treba raditi teške fizičke poslove, posebno u polju i oko zemlje, kako bi godina bila rodna i bez nesreća.

U selima su se od davnina organizovale litije – svečane povorke sa krstovima, ikonama i molitvama za kišu, plodnu godinu, zdravlje ljudi i stoke. Narod je obilazio njive i zapise, sveto drveće koja su smatrali zaštitnicima mesta.

Devojke su nekada rano ujutru brale cveće i plele venčiće od poljskog bilja, verujući da donose zdravlje i sreću ukućanima.

Mnogi su nekada baš na Spasovdan počinjali važne poslove, veridbe ili putovanja, jer se smatralo da praznik donosi blagoslov i napredak.

Pošto praznik uvek pada u četvrtak i nije u vreme velikog posta, na trpezi je mrsna hrana. U mnogim kućama spremaju se:

Nekada se verovalo da posle Spasovdana više nema opasnosti od jakih mrazeva. U narodu postoji izreka: „Spasovdan – pola leta, pola proleća“.

U pojedinim krajevima nije se spavalo tokom dana, jer se verovalo da to donosi lenjost i maler tokom godine.

novosadska.tv

Foto: Screenshot YT Televizija Hram