Ovaj praznik ima posebno mesto u srpskoj duhovnosti, jer je Sveti Sava jedna od najznačajnijih ličnosti srpske istorije, vere i kulture.
Sveti Sava, rođen kao Rastko Nemanjić, bio je sin velikog župana Stefana Nemanje. Odrekao se vladarskog života i zamonašio na Svetoj Gori, a kasnije je izborio samostalnost Srpske pravoslavne crkve 1219. godine i postao njen prvi arhiepiskop. Upokojio se 1236. godine u Trnovu, u tadašnjoj Bugarskoj.
Godinu dana posle njegove smrti, srpski kralj Vladislav uspeo je da izmoli od bugarskog cara da mošti Svetog Save budu prenete u Srbiju. Svečana litija i prenos moštiju do manastira Mileševe dočekani su kao veliki duhovni događaj, a narod je verovao da su mošti čudotvorne i isceliteljske.
Praznik Prenosa moštiju Svetog Save nije crveno slovo, ali ga mnoge srpske porodice i manastiri svečano obeležavaju. Posebno se slavi u školama, hramovima i mestima koja Svetog Savu smatraju zaštitnikom.
Narodni običaji i verovanjaU narodu se veruje da danas ne treba raditi teške fizičke poslove, posebno u polju i oko stoke.
Mnogi vernici odlaze u crkvu, pale sveće i mole se Svetom Savi za zdravlje, mudrost i mir u porodici.
Deci se posebno govori o značaju obrazovanja, sloge i poštenja, jer se Sveti Sava smatra zaštitnikom školstva i prosvete.
U pojedinim krajevima Srbije verovalo se da na ovaj dan treba pomiriti zavađene i izbegavati svađe, „da godina prođe u miru“.
Postoji i narodno verovanje da vreme na ovaj praznik može nagovestiti kakvo će biti leto:
Ako je dan sunčan i topao, verovalo se da će leto biti rodno, stabilno i puno sunca, pogodno za žito, voće i vinograde. Ako padne kiša, govorilo se da sledi „promenljivo i vlažno leto“, sa čestim pljuskovima i olujama. Jak vetar na ovaj praznik smatrao se znakom nestabilnog vremena i čestih vremenskih preokreta tokom leta.novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Televizija Hram
