NJegovo ime vekovima se izgovara sa posebnim poštovanjem, a mnogi veruju da njegove mošti imaju čudotvornu moć isceljenja.
Sveti Vasilije Ostroški rođen je 1610. godine u Hercegovini, u selu Mrkonjići, kao Stojan Jovanović. Još kao dečak pokazao je veliku pobožnost, zbog čega je rano otišao u manastir, gde se zamonašio i dobio ime Vasilije.
Kasnije je postao mitropolit hercegovački i ceo život posvetio je veri, pomaganju siromašnima i zaštiti naroda. Najveći deo života proveo je u Manastir Ostrog, uklesanom u stene, gde se i danas nalaze njegove mošti.
Vernici iz celog sveta dolaze u Ostrog peške, bosi, noseći molitve i zavete, verujući da Sveti Vasilije pomaže bolesnima, nemoćnima i svima koji mu se iskreno pomole.
Običaji i verovanja na dan Svetog VasilijaNa današnji dan vernici odlaze u crkvu, pale sveće za zdravlje i spas porodice i mole se Svetom Vasiliju za mir, napredak i ozdravljenje.
Postoji verovanje da molitva upućena Svetom Vasiliju danas ima posebnu snagu. Bolesni, ali i njihovi bližnji, čitaju molitve za zdravlje i duhovni mir.
Prema narodnom predanju, na dan Svetog Vasilija ne valja ulaziti u sukobe, svađe i izgovarati ružne reči, jer se veruje da će se svaka loša energija vratiti čoveku.
Jedan od najvažnijih običaja jeste da se danas udeli milostinja ili pomogne nekome kome je pomoć potrebna. Veruje se da dobro delo učinjeno na ovaj praznik donosi blagoslov domu.
Hiljade vernika svake godine upravo za ovaj praznik pešači do Manastir Ostrog. Neki putuju danima, a mnogi noć provode pod vedrim nebom ispred manastira, verujući u čudesnu pomoć svetitelja.
U narodu se Sveti Vasilije smatra velikim čudotvorcem. Brojna svedočanstva govore o isceljenjima i pomoći ljudima koji su mu se molili. Zbog toga ga poštuju ne samo pravoslavci, već i pripadnici drugih vera.
NJegov praznik jedan je od najvećih duhovnih dana u godini, a mnoge porodice ga slave i kao krsnu slavu.
novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Televizija Hram
