Sveti Marko smatra se zaštitnikom putnika, poljoprivrednika i onih koji traže duhovnu snagu i isceljenje. Prema predanju, bio je saputnik apostola Petra i Pavla, a njegovo Jevanđelje jedno je od najznačajnijih hrišćanskih spisa.

Markovdan se u narodu oduvek smatrao veoma važnim datumom, posebno zbog brojnih običaja i verovanja koja su se prenosila generacijama.

Prema narodnom verovanju, vreme na Markovdan pokazuje kakvo će biti leto. Ako je dan sunčan i vedar, očekuje se plodna i rodna godina. Ako pada kiša, narod kaže da će leto biti nestabilno i sa mnogo oluja.

Nekada se verovalo i da na ovaj dan „ne valja spavati preko dana“, jer bi čovek tokom godine mogao biti pospan, spor i bez napretka.

Na Markovdan se izbegavaju teški fizički poslovi, posebno rad u polju. Stari su verovali da se tog dana ne sme dirati zemlja kako grad i nevreme ne bi uništili useve.

U mnogim krajevima Srbije ljudi su rano ujutru umivali lice vodom u koju je stavljeno lekovito bilje, verujući da to donosi zdravlje i snagu.

Takođe, postojao je običaj da se kuće i dvorišta kite zelenim grančicama kako bi ukućani bili zaštićeni od nesreće i bolesti.

U Vojvodini je Markovdan nekada bio posebno važan za ratare i vinogradare. U selima širom Bačke, Banata i Srema domaćini tog dana nisu izvodili stoku na njive niti su orali, jer se verovalo da bi godina mogla biti sušna ili da bi grad uništio letinu.

U pojedinim vojvođanskim mestima postojao je običaj da se rano ujutru obilaze njive i vinogradi, uz tihu molitvu za dobar rod i zaštitu od nevremena.

Žene su nekada mesile posebne pogače koje su delile ukućanima i komšijama „za zdravlje i berićet“, a u nekim delovima Srema deca su brala poljsko cveće i ostavljala ga ispred kuće kao simbol napretka i plodnosti.

Markovdan i danas mnogi poštuju kao praznik mira, molitve i nade u dobru i rodnu godinu.

novosadska.tv

Foto: unsplash.com